Дванаестог фебруара, на празник Света три јерарха, у врњачкој Библиотеци одржана је трибина посвећена Светом Василију Великом. О овом великом јерарху, теологу, учитељу и стубу Цркве говорили су отац Александар Каранац, парох врњачки, и Дејан Ј. Лучић, директор Библиотеке.
– Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоусти, Света три јерарха прослављају је 12. фебруара, заједнички, због тога што је у десетом веку верници почели да се деле на Василијеве, Григоријеве, Јованите. Црква је решила да стави тачку на те спорове тако што ће се сва тројица прослављати у једном дану, рекао нам је Дејан Лучић.
Свети Василије Велики, (грч. Ἅγιος Βασίλειος ὁ Μέγας; Цезареја, 330 – Цезареја, 1. јануар 379), Архиепископ кесаријски, рођен је у време цара Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло образован, јер је петнаест година учио философију, реторику, астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – касније цар одступник. Започео је каријеру правника и ретора. Сусрет са великим аскетом и епископом Јевстатијем Севастејским му је из корена променио живот. Василије ускоро напушта правничку професију да би посветио свој живот Богу. Овако он описује своје духовно буђење: „Траћио сам много времена на глупости и провео сам скоро целу своју младост у бесплодном раду, и привржен учењима мудрости која је за Бога лудост. Изненада, пробудио сам се из дубоког сна. Увидео сам предивно светло јеванђеоске истине и препознао ништавност мудрости владара овог света.“
У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству. Убрзо након смрти проглашен је за светитеља. Василије Велики, његов брат Григорије Ниски и пријатељ Григорије Богослов се називају кападокијским црквеним оцима.
