Други Конгрес неуронаука окупио је од 12. до 14. марта у Хотелу „Цептер“ истакнуте научнике из Србије који су представили резултате својих истраживања и рада. Неке од тема биле су демијелинизационе болести, сексуалне дисфункције, деменције, бол, нежељени ефекти у терапији, анксиозност и депресија… Конгреси попут овог су од изузетног значаја зато што представљају место сусрета пре свега истраживача који се баве различитим дисциплинама унутар неуронаука, као и размену искуства.
Неуронаука је широка област која се бави научном студијом нервног система, укључујући структуру, функције, историју еволуције, развој, генетику, биохемију, физиологију, фармакологију и патологију нервног система.
– Неуропсихијатрија је некада била заједничка грана. Већ тридесетак година су неурологија и психијатрија одвојене, с тим што ми мислимо да смо и даље јако блиски и нашли смо овај начин да се заједно окупљамо, јер неуролози посебно и психијатри посебно имају пуно својих конгреса. Ми смо, позивајући се на некад заједничку грану, неуропсихијатрију, направили овај конгрес неуронаука. Махом су учесници или психијатри или неуролози, али има и људи који се баве физиологијом, патолошком физиологијом из области неуронаука, односно проучавају централни нервни систем на тај начин, има и пуно младих лекара који су на едукацији, студената завршних година.
Овај Конгрес носи назив „Од синапсе до излечења“ зато што има теме од базичног, а то је неурон, основна ћелијска јединица можданог ткива централног нервног система. Заправо, цео централни нервни систем чине милијарде неурона међусобно повезаних, а синапса је та њихова веза. Преко синапсе неурони преносе сигнал са једног на други, па у зависности од трансмитера, у зависности од места у централном нервном систему имају своју функцију. Да бисмо нешто излечили, да бисмо неком поправили квалитет живота, морамо да разумемо и оно основно: како функционише на нивоу синапсе. А с друге стране, није довољно само да разумемо како нешто функционише на нивоу синапсе ако то не знамо да применимо у лечењу, изјавио је проф. др Бранимир Радмановић, психијатар, продекан на Факултету медицинских наука у Крагујевцу.
