У присуству великог броја верника, мештана и гостију, Врњачка Бања је 28. јула прославила заветну славу – Свете мученике Кирика и Јулиту. Прослава је започела Светом литургијом у Храму рођења пресвете Богородице, коју је служило свештенство храма. Након богослужења, традиционална литија кренула је Променадом ка Храму Живоносни источник, где је пререзан славски колач и узнете молитве за мир, здравље, напредак и благостање свих житеља Врњачке Бање.
Протојереј Саша Ковачевић поручио је, да попут Светог Кирика и Јулите, треба сви да будемо јаки и постојани у својој вери, да Христа исповедамо, да се Господу свакодневно молимо, будемо сложни и волимо једни друге, те цитирао Свето јеванђеље у ком стоји: „Нема веће љубави од оне кад неко живот свој положи за ближњега свога“.
Председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић упутио је честитке свима који прослављају овај празник, пожелевши, пре свега, добро здравље, слогу и љубав у сваком дому, те да што више својом љубављу допринесу развоју Врњачке Бање. „Желим да наставимо да волимо своје место, да се међусобно поштујемо и да свако од нас својим радом доприноси да Бања буде још лепша, уређенија и напреднија“, рекао је Ђуровић. Славу је честитао и овогодишњи колачар Вук Вуковић, најавивши реализацију пројекта који ће остати као трајно добро будућим генерацијама. Дужност колачара за наредну годину преузела је Драгана Матијевић, која је истакла да јој је указана велика част и пожелела свима благостање, успех и још лепши живот у Врњачкој Бањи.
О почетку празновања врњачке заветине говори предање које је забележио Бранко Радосављевић у књизи „Приче из бањске прошлости“, по ком је, након велике олује која је управо на дан Светих Кирика и Јулите погодила читав крај, а Врњце чудесно заобишла, тадашња црквена општина одлучила да се овај празник „док је света и века прославља“. Тај завет, преношен с колена на колено, данас живи као део духовног идентитета Врњачке Бање која слави своје заштитнике Светог Кирика и Јулиту.
Ови светитељи се убрајају међу најпоштованије ранохришћанске мученике. Пострадали су 304. године у Иконији, током прогона хришћана за време цара Диоклецијана, остајући непоколебљиви у својој вери. Православно предање сведочи о чудотворности њихових моштију, од којих се један део чува у охридској цркви Свете Богородице Болничке.
