ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО
Гости Фестивалског радија били су сценаристкиња филма „Хајдук у Београду“ Милица Константиновић Станојевић и глумица Ана Лечић, Милан Никодијевић, аутор монографије „Фестивал – једна прича“ – Пола века Фестивала филмског сценарија, као и Дане Станојчић, дугогодишњи члан Савета фестивала, фестивалског одбора, програмског већа, селекционе комисије.
ЛЕТЊА ШКОЛА ФИЛМСКЕ КРИТИКЕ И НОВИНАРСТВА ОКУПИЛА МЛАДЕ ЉУБИТЕЉЕ ФИЛМА
Млади заинтересовани за филм, новинарство и културу и ове године имају прилику да у оквиру Летње школе филмске критике и новинарства науче како да пажљиво посматрају филмско остварење, обликују свој став и јасно га изразе. Школа се реализује као део пратећег програма јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија.
Кроз радионице посвећене основама новинарског изражавања и филмске критике полазнике води новинарка и водитељка Соња Тодоровић Шегрт. У разговору са младима приближиће им свет филма и позоришта, али и охрабрити да постављају питања, размењују идеје и слободно износе своје мишљење о уметничким делима и темама које их окружују.
– Новинарство би, пре свега, требало да почива на слободи мишљења и извештавања. Ова школа нам пружа прилику да младим људима приближимо филм, али и позориште, јер су за мене те две уметности нераскидиво повезане. Важно је да стварамо младу публику која ће једног дана наследити све нас, наставити да чува фестивале и стварати добре филмове и позоришне представе. Зато верујем да је едукација од најранијег узраста изузетно значајна и снажно подржавам дечје филмове и позоришта, истакла је Шегрт.
Говорећи о значају првих сусрета деце са културом, она је навела пример позоришта „Душко Радовић“, у чијој близини живи, и радост коју у њој изазива призор најмлађих посетилаца који долазе на представе.
– Када дете већ са две или три године научи да одлази у позориште, оно постепено постаје део света културе. Када видим децу како долазе на представе, веома сам срећна, јер су управо она наша будућа публика, поручила је Соња Тодоровић Шегрт.
Летња школа младим учесницима пружа прилику да кроз дружење са филмским професионалцима стекну нова знања и развију интересовање за филм, медије и критичко промишљање. Њен значај је у стварању нове публике која ће уметност разумети, неговати и једног дана можда и сама стварати.
ИЗЛОЖБА „ПЛАКАТИ ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА“
У оквиру пратећег програма 50. Фестивала филмског сценарија, у хотелу “Фонтана”, отворена је изложба „Плакати Фестивала филмског сценарија“, коју је приредио Срђан Удовичић.
– Ова изложба није само приказ плаката, већ представља историју једног фестивала и показује како је Фестивал филмског сценарија растао и развијао се током пола века. За пет деценија на плакатима је радило шест аутора, Драгоје Трифуновић, Милан Тодоровић Рубљов, Благоје Димић, Драган Пешић, Предраг Чомагић и Мирко Максимовић. Изложба је уједно и мали омаж ауторима једног великог фестивала који већ 50 година слави писану реч и филмски сценарио, истакао је Срђан Удовичић.
Као неми сведоци времена, изложени плакати повели су посетиоце на путовање дуго пет деценија кроз године у којима су се смењивали филмови, аутори, уметнички правци и генерације публике. Сваки од њих сачувао је делић фестивалске историје и атмосферу времена у ком је настао.
Отварању изложбе присуствовао је и директор Културног центра Врњачке Бање, Саша Миленковић.
– Пред нама је пет деценија фестивалске историје испричане језиком плаката. Кроз ову поставку можемо да видимо како су се мењали уметнички изрази и визуелни приступи. Ово је својеврсни албум успомена једне од најзначајнијих филмских манифестација у региону, рекао је Миленковић.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ – 10. 8. 2026.
Прва конференција за медије у оквиру јубиларног, 50. Фестивала филмског сценарија, одржана је 10. августа, тачно у подне, у конференцијској сали хотела „Фонтана“. На самом почетку, Мина Мићовић захвалила је, у име породице Велимира Бате Живојиновића, Културном центру Врњачка Бања на повељи коју је постхумно доделио овом великану српског глумишта и једном од оснивача фестивала.
У средишту пажње били су филмови који су обележили прво фестивалско вече – „Хајдук у Београду“ и „Птица на стази слонова“. Разговор са њиховим ауторским и глумачким екипама водио је модератор Саша Радојевић.
Филм „Хајдук у Београду“, настао према истоименом роману Градимира Стојковића, отворио је фестивал и на велико платно вратио јунака уз ког су одрастале бројне генерације. Хајдук овога пута, заједно са породицом, стиже у Београд, где га очекују нова школа, непозната средина, прва пријатељства и изазови одрастања. У трагању за својим местом у великом граду, он открива да храброст није само у супротстављању препрекама, већ и у спремности да се верује људима, прихвате промене и отвори срце за љубав.
О настанку филма и оживљавању омиљеног књижевног јунака говорили су сценаристкиња Милица Константиновић Станојевић, редитељ Милан Тодоровић и глумци Тодор Јовановић, Ана Лечић, Зинаида Дедакин и монтажер Владимир Марковић Луни.
Идеја о екранизацији, како је наведено на конференцији, постојала још од 1990-их, али је аутор дуго одбијао да уступи права. Био је посебно опрезан јер у књизи није описан физички изглед Хајдука, како би свако дете могло да га замисли на свој начин. Редитељ Милан Јовановић је, како каже, успео да придобије Стојковићево поверење. Додатно их је повезало то што је Стојковић као дете живео у истој улици у Панчеву. Након што је прочитао и одобрио сценарио, договор је био да ниједна реч или поступак у филму не буду снимљени без Стојковићевог одобрења. Видео је део снимљеног материјала и веома позитивно реаговао на њега, али, нажалост, није дочекао готов филм.
– Трудили смо се да препознамо шта су квалитети романа. Тако да је велики део рада био посвећен анализи, пре свега анализи романа, и озбиљно смо се упустили у ту теорију шта је потенцијал игре, зашто је то у оно време толико кореспондирало са младом публиком, шта би могло да буде елемент носталгије, шта би могло да буде занимљиво данас, тако да је дуго трајао тај процес саме припреме, рекла је сценаристкиња Милица Константиновић.
Тодор Јовановић, коме је поверена главна улога Глигорија Пецикозе Хајдука, истиче да се одрастање 1985. године, у коју је смештена радња филма, у суштини не разликује много од одрастања данас, само је, како каже, „другачије спаковано и другачије изгледа“.
– Имамо мобилне телефоне. Можда смо се мало удаљили једни од других, али деца која данас гледају филм, чим могу да се саосете са оним што виде и да реагују на то, осећају исто док одрастају. Мислим да нема превелике разлике, каже Јовановић.
Глумица Зерина Дедакин, у остварењу препознаје, пре свега, једно трајно подсећање на нежност и људскост.
– Бојим се да ће овај филм за 30 година, можда и краће, бити архива нежности. Некада је постојала љубав. Некада су постојали пријатељи. Некада је постојала нека разредна која нас је волела и била искрено заинтересована за нас, истиче Дедакин.
Прве фестивалске вечери премијерно је приказан и филм „Птица на стази слонова“, необична прича о двојици колега који зарађују као живе рекламе, обучени у костиме Птице и Слона. Када после радног времена остану закључани без своје одеће, принуђени су да кроз град крену у несвакидашњим костимима. Њихов повратак кући претвара се у низ комичних, непредвидивих и готово надреалних ситуација, у којима им у помоћ прискаче локални суперхерој, Супер Лазар. Филм су пред новинарима представили сценариста и редитељ Илија Гајица и глумци Анастасија Кнежевић и Стефан Миливојевић.
Илија Гајица истиче да га је у филму, пре свега, занимала игра жанровима и њихово комбиновање у једну целину. Као важне утицаје наводи италијански филм и књижевност, на којима је одрастао, али наглашава да циљ није био да се понови нешто већ виђено, већ да се познати елементи повежу на нов начин и тако створе препознатљив ауторски израз. Говорећи о условима у којима је филм настао, Гајица је истакао да је филм снимљен за свега четрнаест ноћи, иако су поједине сцене биле веома комплекснe. Филм покушава да пренесе двоструко осећање – безнађе, али и наду. Уместо да понуди једноставан одговор на хаотичну стварност, он сугерише могућност стварања сопственог малог, унутрашњег света. Управо такав „микросвет“ аутор је покушао да створи и самим филмом.
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ФЕСТИВАЛ – ЈЕДНА ПРИЧА
Промоција монографије „Фестивал – једна прича“ о пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, организована је у врњачкој Библиотеци 10. августа као централни пратећи садржај јубиларног Фестивала. Поред Милана Никодијевића, аутора капиталне монографије, о књизи која представља својеврсну визуелну историју југословенског и српског филма, говорили су Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања и директор Фестивала филмског сценарија, Мирољуб Стојановић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, и Дејан Дабић, филмски критичар, уметнички директор Мартовског фестивала, селектор Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу.
Модератор вечери, Мирослав Сташић, подсетио је присутне да је Саша Миленковић иницирао појављивање књиге и инсистирао да управо Милан буде аутор.
– Од првог тренутка сматрам да је Никодијевић најкомпетентнија личност за овај посао, да је на овом Фестивалу од самог оснивања 1977. године и једини је располагао чињеницама. Поред своје личне архиве, користио је и архив Културног центра, као и Куће сценарија, а посао је одрадио озбиљно, дубиозно, с љубављу. Мислим да монографија заслужује сву пажњу и дивљење када је реч о нашој земљи и региону, те да комотно иде уз ону књигу о 70 година Пулског фестивала. Морам још да напоменем да је јединствена и да представља мали путоказ како треба радити ову врсту штива. Сада када имамо монографију, хвала Милану Никодијевићу што је пристао на један овакав задатак и што сада имамо овај историјски времеплов који ће остати нашим поколењима и који ће користити у многе сврхе, рекао је Миленковић.
Дејан Дабић, Никодијевићев филмски саборац и сапутник, навео да је на Фестивал филмског сценарија дошао први пут као дете, са десет година, а да више од тридесет година долази професионално.
– Ова монографија је капитална по много чему. Капитална је по свом садржају, капитална је по својој форми. По садржају је капитална због тога што све оно што је битно у ових 49, односно 50 година фестивала је садржано у монографији. Дакле, лична карта сваког фестивала са свим пратећим програмима, гостима који су ту били, чак и неким факсимилима врло значајних докумената. Ова монографија садржински може да се чита од прве стране, а може да се чита и од било које године која неког интересује, а у формалном смислу она садржи и јако добре фотографије. Дизајнери су урадили сјајан посао, тако да ова књига, осим што ће бити занимљива филмским професионалцима и људима који воле овај фестивал, она ће моћи лепо да се стави на полицу у кући и да лепо краси библиотеку поред класика књижевности или неке друге области, навео је Дабић.
Тврдњу Дејана Дабића да је реч о књизи јединственој у српским оквирима, подржао је Мирољуб Стојановић, али и изнео став да она превазилази регионалне оквире, те да је „светска, а наша“, тако да ће јако брзо ова књига бити образац како се праве сличне, не само фестивалске књиге, него и књиге које имају и друге културне побуде, и да је главна одлика њена мултиупотребљивост.
– Ако мало боље погледамо структуру ове књиге, можемо да кажемо да је она на једној страни, осим својих текстуалних и програмских садржаја, својеврсна визуелна историја југословенског и српског филма. Мислим да је ово богатство архива толико фасцинантно и толико битно за некакву динамику развоја фестивала и управо помињањем и апострофирањем имена значајних гостију који су похађали овај Фестивал, видимо колико је овај Фестивал оставио трага не само у српској филмској култури, него у српској култури уопште, каже Стојановић.
Заједнички став говорника био је да монографија има хронографску тежину, да је жива, опипљива, пулсирајућа књига и путоказ ка будућности за Фестивал филмског сценарија.
ИЗЛОЖБА „ПЛАКАТИ ПОБЕДНИЧКИХ ФИЛМОВА ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА“
Изложба „Плакати победничких филмова Фестивала филмског сценарија“, чији су аутори Срђан Удовичић и Марко Јовичић, део је пратећег програма јубиларног Фестивала. Постављена на Тргу културе, током трајања манифестације посетиоцима пружа прилику да кроз плакате награђених филмова упознају богату историју Фестивала филмског сценарија.
Изложбу чине плакати филмова чији су сценарији током пет деценија постојања Фестивала овенчани наградом за најбољи филмски сценарио, представљајући својеврсну ретроспективу најзначајнијих остварења која су обележила његову историју.
– Жеља нам је била да кроз плакате подсетимо на филмове који су обележили историју Фестивала и домаће кинематографије. Иза сваког плаката стоји прича која је најпре настала као сценарио, па изложба представља својеврсно путовање кроз пола века филмског стваралаштва. Надамо се да ће пробудити успомене код оних који су ове филмове гледали, али и подстаћи млађе генерације да их открију, истакао је Удовичић.
Међу награђеним остварењима, која су обележила историју домаће кинематографије и Фестивала филмског сценарија од 1977. до 2025. године , налазе се: „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Окупација у 26 слика“, „Освајање слободе“, „Ко то тамо пева“, „Само једном се љуби“, „Вариола Вера“, „Балкан експрес“, „У раљама живота“, „Отац на службеном путу“, „Срећна нова ’49“, „Већ виђено“, „Живот са стрицем“, „Кудуз“, „Граница“, „Вирџина“, „Црни бомбардер“, „Горила се купа у подне“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“, „Убиство с предумишљајем“, „Танго је тужна мисао која се плеше“, „Ране“, „Црна мачка, бели мачор“, „Небеска удица“, „Земља истине, љубави и слободе“, „Апсолутних сто“, „Мала ноћна музика“, „Кад порастем бићу кенгур“, „Журка“, „Седам и по“, „Клопка“, „Љубав и други злочини“, „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи“, „Српски филм“, „Шишање“, „Парада“, „Кругови“, „Непослушни“, „Енклава“, „Поред мене“, „Реквијем за госпођу Ј.“, „Изгредници“, „Ајвар“, „Отац“, „Нечиста крв“, „Небеса“, „Траг дивљачи“, „Радничка класа иде у пакао“ и „Изолација“.
Аутор изложбе Срђан Удовичић кроз победничке плакате представио ретроспективу најзначајнијих филмских остварења
КАБАРЕ „ВЕСЕЛЕ ДЕВОЈКЕ“
Тијана Дапчевић, Зорана Павић и Даница Тодоровић забавиле су фестивалску публику на Тргу културе женским причама и познатим хитовима EX Југославије, или музичко-сценским спектаклом који прича причу о најбољим другарицама из детињства које се поново окупљају у Караоке клубу. Представа „Веселе девојке“ је адаптација истоименог америчког мјузикла, а приче о срећи, љубави, пријатељству и поверењу, али и незадовољству и неоствaрености, хитови за сва времена и позната, драга женска лица разгалили су друго фестивалско вече.
ДРУГО ВЕЧЕ 50. ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА
Други дан приказивања филмова на 50. Фестивалу филмског сценарија започео је пројекцијом остварења „Биће нових лета“ у врњачком „Биоскопу“, за који сценарио и режију потписује Гвозден Ђурић. Филм прати породицу Шкрбић, која се након изненадног финансијског краха суочава са немогућношћу да оде на традиционално летовање. У покушају да сачува привид друштвеног статуса, породица инсценира одмор, што доводи до низа комичних, али и емотивних ситуација које откривају крхкост породичних односа и илузију савршеног живота.
Вечерњи програм на Летњој позорници настављен је премијерним приказивањем филмова „Божићна авантура“ и „И у добру и у злу“. Пре пројекције, публици су се поклонили Саша Али и Наташа Аксентијевић, представљајући екипу филма „Биће нових лета“.
Филм „Божићна авантура“ је божићна породична комедија, редитеља Марка Јовичића, настала по сценарију Рок Радише. Филм прати младог балетана из Македоније који, доласком у дом породице своје веренице на Златибору, упада у низ комичних ситуација насталих услед судара различитих менталитета, обичаја и породичних вредности. Након пројекције, публици су се поклонили редитељ Марко Јовичић, глумац и сценариста Рок Радиша, дистрибутер Огњен Дрењанин, директор филма, Стефан Филиповић, копродуцент Зоран Томић и глумци Огњен Шопаловић, Стефан Ђоковић, Миљан Прљета, Саша Ђурашевић, Анастасија Кнежевић и Мита Илић.
Крај друге фестивалске вечери обележила је премијера филма „И у добру и у злу“,чију режију потписује Владимир Алексић, сценаристкиње Милице Константиновић. Ова духовита породична драма прати Јулијану и Стојка, супружнике пред разводом, чији се планови неочекивано мењају када се у причу умешају њихове мајке, покушавајући да по сваку цену спасу њихов брак. Након пројекције, публику су поздравили редитељ Владимир Алексић, сценаристкиња Милица Константиновић, извршни продуцент Марко Јовичић, сценографкиња Невена Марковић, костимографкиња Татјана Будимилић, шминкерка Мирјана Ракић, директор фотографије Миодраг Трајковић, директор филма Стефан Филиповић и глумци Саша Ђурашевић, Снежана Јеремић Нешковић, Гала Виденовић.
Иако ове године није била у могућности да присуствује Фестивалу, Мира Бањац упутила је поздравну поруку поводом јубилеја, коју је публика имала прилику да види на великом платну Летње позорнице.
„Драги моји, срдачне честитке шаљем поводом великог јубилеја пола века посвећености филмској уметности и бриге о мојим глумцима. Током свих ових година фестивал је постао место сусрета уметника, стваралаца и љубитеља филма, остављајући неизбрисив траг у нашим животима. Праштајте што нисам вечерас са вама, због раније преузетих обавеза. Желим вам још много успеха и јубилеја, испуњених уметношћу, љубављу и аплаузима. Хвала вам од срца, Ваша Мира Бањац.“
