За породице са децом којој је потребна посебна нега, почетак октобра доноси важну новину. У Центру за социјални рад почиње подношење захтева за стицање статуса родитеља-неговатеља. Ново право истовремено је повод да се сагледа и шира улога Центра, о којој смо разговарали са директорком Сандром Николенџић.
– Од 1. октобра 2026. године званично почињемо са пријемом захтева за стицање статуса родитеља-неговатеља. Да би родитељ остварио ово право, потребно је да испуни неколико кључних критеријума. Пре свега, родитељ мора бити незапослено лице, јер се подразумева да је његов целодневни ангажман у потпуности усмерен на негу детета. Такође, неопходно је да дете или пунолетна особа о којој брине већ има статус корисника увећаног додатка за туђу негу и помоћ. Закон даље прописује да родитељ и дете живе у заједничком домаћинству и имају пријављено исто пребивалиште, као и да родитељ није кривично гоњен, нити осуђиван. Родитељи-неговатељи имаће право на месечну новчану накнаду у износу од 65.000 динара, док ће држава преузети обавезу уплате пореза и доприноса, чиме ови родитељи остварују право на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање. У Центру за социјални рад већ вршимо интерне припреме како бисмо од октобра помогли родитељима да што лакше прођу кроз овај процес.
Ово је само један од преко 500 различитих поступака које Центар води. Шта се све заправо налази иза тог броја и колико је широк делокруг вашег рада?
– Један захтев на папиру може да покрене читав низ поступака. Често се дешава да неко дође са захтевом за новчану помоћ, а да се кроз разговор, теренски обилазак и анализу породичне ситуације утврди да су проблеми много дубљи. Некада је потребна здравствена подршка, некада право на туђу негу и помоћ, некада смештај у установу социјалне заштите, саветодавни рад или укључивање других система. Кроз програм СОЗИС, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има директан увид у рад Центра. У оквиру овог система евидентирано је више од 500 различитих поступака које Центар обавља за кориснике и тај број најбоље показује колико је делокруг рада ове установе широк и колико поступака остаје невидљиво.
Када се тај широк делокруг посматра кроз бројке, каква је тренутно слика на територији општине Врњачка Бања када је реч о корисницима сталне социјалне помоћи?
– На евиденцији Центра тренутно је око 150 породица које примају сталну социјалну помоћ. Током године тај број може да порасте до око 180, али је раније било и преко 200 породица. У овој и протеклој години постоји тренд смањења броја корисника сталне социјалне помоћи. Имамо позитивне примере из праксе, посебно када је реч о ромским породицама које се запошљавају и, остварујући сопствене приходе, излазе из система социјалне заштите. У томе нам значајно помаже и социјална карта кроз коју имамо увид у евентуалне додатне приходе корисника.
Од материјалне подршке до свакодневног живота старијих, једна од услуга које Центар непосредно пружа јесте „Помоћ у кући“.
– Та услуга намењена је, пре свега, особама старијим од 65 година, у складу са правилником који је донела Општина Врњачка Бања. Најчешће су то самачка старачка домаћинства, у којима старије особе отежано функционишу и потребна им је подршка у свакодневном животу. Помоћ може да обухвати припрему лакших оброка, набавку лекова, плаћање рачуна, мању куповину, одржавање основне хигијене простора или одлазак код лекара. Суштина је да се човеку помогне да што дуже и достојанственије функционише у сопственом дому. А ту постоји и нешто што је можда и највредније. Многи од тих људи живе сами, у изолованим домаћинствима, без блиских особа са којима могу да разговарају. Зато ова услуга, поред практичне, представља и важан облик социјалне и психолошке подршке.
Колико људи данас може да рачуна на ову услугу?
– Центар тренутно има три геронтодомаћице на бањском подручју. Свака од њих обилази углавном од пет до седам корисника, а распоред посета одређује се према њиховим потребама. Некоме је довољна једна посета недељно, док је некоме потребна подршка више пута недељно. Међутим, велика потреба постоји и у сеоском подручју. Демографска слика показује да становништво стари. Деца одлазе у градове, запошљавају се, а у селима остају старији људи којима је помоћ често неопходна. Реално, и када би у сваком селу постојала по једна геронтодомаћица, ни то не би било довољно. Зато је један од важних задатака Центра и локалне самоуправе стварање услова за ширење ове услуге на ово подручје.
Центар је и део програма „Породично оријентисане ране интервенције“ (ПОРИ). Колико је важно да се развојне тешкоће код детета препознају што раније и шта овај програм конкретно доноси породицама у врњачкој општини?
– Овде је реч о подршци деци до седам година која имају развојне потешкоће, као што су потреба за подршком логопеда, неуролога или других стручњака. Рано препознавање развојних тешкоћа је веома важно, јер се проблеми који се утврде на време могу много успешније превазићи или ублажити. Дом здравља и Предшколска установа имају важну улогу у препознавању потреба детета, а Центар кроз теренски и саветодавни рад, такође може да уочи потребу и породицу упути на даље кораке. Оно што је посебно важно јесте да су деци и родитељима сада стручњаци доступни у Врњачкој Бањи. У Дому здравља су од маја обезбеђени дефектолог, логопед и дечји неуролог, па породице због ових потреба више не морају да путују у друге градове.
Са којим се проблемима данас највише грађана јавља Центру?
– Најизраженије је насиље у породици, дисфункционални породични односи, проблеми током и након развода, посебно када су укључена деца. Центар често даје налазе и мишљења суду у поступцима поверавања деце. Међутим, и када се судски поступак заврши, проблеми у односима често остају. Бивши супружници престају да буду емотивни партнери, али и даље имају родитељску улогу, са свим обавезама и одговорностима према деци. Зато Центар кроз саветодавни рад и медијацију покушава да родитеље усмери ка томе да у први план ставе интерес детета. У таквим ситуацијама није најважније шта жели један или други родитељ, већ шта је најбоље за дете, његов мир, сигурност и правилан развој.
Када је реч о новом простору за рад Центра, о чему се у претходном периоду говорило и кроз различите предлоге и локације, докле се стигло у решавању тог питања?
– Имамо припремљен пројекат и, уз подршку Општине, настојимо да дођемо до решења за нови простор који би одговарао потребама Центра. С обзиром на обим и сложеност посла који обављамо, као и чињеницу да радимо са породицама и појединцима у веома осетљивим животним ситуацијама, потребне су адекватне просторије за рад са странкама. Корисници нам се обраћају због проблема који се тичу породице, деце, насиља, здравља, сиромаштва и других тешких животних околности, па је неопходно да разговори буду поверљиви и да се обављају у условима који обезбеђују приватност. Нови простор би нам омогућио да боље организујемо рад стручних служби, обезбедимо адекватне услове за разговор са корисницима и одговоримо на сложеност поступака које Центар свакодневно води.
Када се сагледају потребе грађана, шта је оно што у локалној заједници још недостаје од услуга подршке?
– Потребе грађана су све веће и сложеније. Поред услуге „Помоћи у кући“ коју непосредно пружа, Центар има и улогу да процени потребе корисника, усмери их и упути на услуге у заједници које могу да им буду од користи. Општина финансира различите услуге, које пружају лиценцирана удружења, али постоји потреба да се тај систем додатно развија. Посебно би значило саветовалиште за младе, саветовалиште за брак и породицу, као и додатни облици подршке породицама које имају проблеме у функционисању или тешкоће у вези са малолетницима. Наш задатак је да препознамо потребу и помогнемо кориснику да дође до одговарајуће услуге.
Шта је оно што о раду Центра грађани најмање могу да виде, а заправо највише говори о његовој улози?
– Рад Центра је најчешће видљив онда када су одређена породица или корисник суочени са озбиљним проблемима и када је потребно донети одлуку која није лака ни за кога. Најмање се виде време, разговори и стручни рад који претходе једној одлуци. Наш задатак је да сагледамо ситуацију у целини, да разговарамо са корисницима, где је потребно, и да корисници партиципирају, односно да активно учествују у поступку, затим да проценимо њихове потребе и могућности и да им, када је потребно, пружимо адекватну помоћ или повежемо их са другим службама и институцијама. Оно што је битно напоменути јесте да су разговори између стручног радника и корисника поверљиви и никада се информације неће користити на штету корисника, већ за изналажење начина да се изађе из неке тешке животне ситуације у којој се, слажете се, може наћи свако од нас. Волела бих да грађани препознају Центар као место где увек могу да се обрате и где ће увек добити адекватну заштиту, савет, информацију и подршку.
