У Салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ 21. септембра уручене су награде победницима Конкурса „Ћирилицом о ћирилици“ који је Библиотека расписала овог пролећа, а на који се пријавило 84 ученика из Србије, Црне Горе и Републике Српске (српско говорно подручје).
— Језик и писмо су основни носиоци културног, духовног и националног идентитета сваког народа, стога, чувајући писмо истовремени чувамо и себе. Изазов очувања писма и језика није мањи сада него пре једног века, или пре пет векова. Свако време носи своје опасности, али и рађа своје велике чуваре. Важно је знати да има тих чувара, не само међу одраслима и међу лингвистима, него и међу децом, што овај конкурс, као и збирка песама пристиглих на конкурс, доказују. Важно је то што су млади свесни значаја ћирилице, јер је то доказ да ће српско наслеђе остати у сигурним рукама, рекла је библиотекарка Катарина Милановић у поздравној речи.
Како се наводи у зборнику, у категорији од првог до четвртог разреда основне школе, деца на један посве озбиљан начин приступају ћирилици, трудећи се да обухвате и историјски ток настанка нашег писма и данашњи положај ћирилице. Али оно што је врло битно, у своје песме укључују и себе, схватајући свесно или несвесно да је појединац најбитнија карика када је реч о неговању и очувању писма. Најуспешнији међу младим – великим борцима за српску културу у категорији од 1. до 4. разреда су Јован Симикић из Републике Српске (прво место), Нађа Каравесовић и ученици IV разреда ОШ „Бранко Радичевић“ Вранеши за групни рад.
У категорији од 5. до 8. разреда прва три места освојиле су Миа Мишчевић, Андреа Ђорђевић и Нина Милићевић, које су о значају ћирилице писале на веома пријемчив и ритмичан начин, истичући да писмо није само мастило на папиру, већ семе знања и мудрости, суштина из које произилази цела наша историја.
Лана Стојановић, Александра Јовић и Јована Глиџић биле су најуспешније у категорији средњих школа.
Да је ћирилица одраз српства примећује у својој песми Лана Стојановић, која свечаним тоном какав је примерен тематици, акростихом, кроз богате метафоре и симболе, готово математички прецизно, описује ћирилицу као темељ српског идентитета и српске духовности.
