Сретењску академију поводом 15. фебруара, Дана државности Републике Србије организовао је Културни центар Врњачка Бања у сарадњи са Општином Врњачка Бања у врњачком Биоскопу 14. фебруара.
У оквиру програма Академије Слободан Дишовић, председник Удружења потомака ратника 1912-1920. одржао је пригодну беседу.
– Наша Србија је на почетку трећег миленијума добила нови државни празник, Сретење 15. фебруар – Дан државности. Реч је о Сретењу, дану избијања српске револуције – Првог и Другог српског устанка. Ратни период српске револуције водиле су обе династије, Карађорђевићи и Обреновићи, што Сретењу даје особену симболику. То је био дан када је подигнут Први српски устанак, прва српска револуција и дан када је донет Сретењски устав. Први пут је 2002. године Сретење обележено као државни празник.
Обележавајући Сретење као Дан државности Републике Србије, данас са поносом говоримо о оствареним резултатима на нивоу Републике Србије, новим ауто-путевима, новим болницама, новој железничкој прузи… А ми у Врњчкој Бањи посебно наглашавамо са поносом наш брзи развојни пут и преображај у туристичком смислу, наше успехе у новим вредностима Врњачке Бање као водећег туристичког места у Србији. Радом, слогом, ентузијазмом, енергијом постигли смо и постижемо сјајне успехе у туристичкој понуди Врњачке Бање, новим смештајним капацитетима, лепшом и уређенијом Бањом, новим објектима инфраструктуре, новим радним местима за наше младе…
Нека живи 15. фебруар, Дан државности! Живела Србија! Живела Врњачка Бања, поздравио је присутне Слободан Дишовић.
Хор КУД-а „Врњачки вез“ извео је државну химну и песму „Ово је Србија“.
Љубитељи позоришта и историје су бурним аплаузом поздравили глумца Александра Дунића, у улози Милоша Обреновића, који је на сцени врњачког Биоскопа гледаоцима подарио представу „Милош Велики – књаз српски“, рађену по тексту Милована Витезовића, у режији Милана Руса.
Милош Обреновић је био велика историјска личност, која је у значајној мери обележила историју XIX века у Србији.
Историјска монодрама је редак жанр. За овакав текст било је потребно много истраживачког рада. Гледаоци су то препознали и уживали у прилици да сазнају многе појединости из живота Милоша Обреновића. Глумац је носио атрактиван костим ручне израде, свечану униформу Милоша Обреновића од плаве и црвене чоје, украшену златним гајтанима и златовезом, и реплику одликовања из тога доба коју су израдили су мајстори филиграна.
