СВЕТСКА ПРЕМИЈЕРА „ЗИМЕ ЈЕДНОГ ПРОЛЕЋА“ У БЕОГРАДУ
Светска премијера документарног филма „Зима једног пролећа“ Милана Никодијевића, догодила се 29. новембра у Дому омладине у Београду. Документарац је приказан у оквиру програма „Специјалне пројекције“ 28. Фестивала ауторског филма који се одржава од 5. новембра до 5. децембра у Београду.
„Зима једног пролећа“ је прича о познатој фотографији мртвог Јана Палаха и њеном аутору Предрагу Пеги Поповићу, о цензури и аутоцензури у турбулентном времену Прашког пролећа и војне интервенције СССР 1968. у тадашњој Чехословачкој. Своје виђење ових догађаја, са дистанцом од педесет година, дају филмски аутори који су у то време студирали на ФАМУ у Прагу. Ови припадници такозване „чешке школе“ изнедрили су неке од најзначајнијих филмова некадашње Југославије. Аутор филма Милан Никодијевић је на затвореној пројекцији за своје пријатеље, пред премијеру филма у Београду рекао да симболичан наслов филма говори о томе како се једно пролеће социјализма претворило у праву руску зиму на прелазу из 68-е у 69-у годину.
-Људи са простора бивше Југославије који су у то време студирали у Прагу, на чувеној прашкој ФАМУ академији интезивно су учествовали у томе и то је поента филма, а непосредни повод јесте фотографија коју је тадашњи студент камере Предрага Пега Поповић направио као једини у свету, фотографија Јана Палаха у мртвачници која је отишла у свет. У том смислу се филм креће, од тога колико је нешто што је значајно за човечанство било безначајно за људе који су живели у том тренутку у Чешкој, који ни дан данас не признају и не инсистирају на том чешком пролећу. О томе говори овај филм, као и о цензури и аутоцензури, зато што је Предраг Пега Поповић, кад му је фотографија објављена у „Пари Мач“-у, коју је цео свет видео, захтевао да она буде непотписана јер је имао један страх од тога шта ће му се десити ако то провале, прича Никодијевић о садржају филма.
–Мени се овај филм десио као добра прича у наставку онога што сам пре тога радио уназад десет до петнаест година, о неколико значајних документараца, о два најзначајнија периода у југословенској кинематографији, то јест о „Црном таласу“ и о „Чешкој школи“. Филм је сниман две и по године на локацијама у Србији, Хрватској, Републици Српској и Чешкој, направили смо праву причу у визуелном смислу, да људи који баш и не познају ову тематику могу да схвате о чему се ради, рекао је Никодијевић о свом документарном филму и мотивима његовог стварања.
Милан Никодијевић рођен је 1956. године у Крагујевцу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, на Групи за филмску и телевизијску продукцију. Ради у медијима од 1978. године. Објављивао је у готово свим дневним и недељним листовима, и књижевној периодици СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије. На телевизијским и радио-станицама реализовао је многе серијале посвећене филму и уметности. Био је дугогодишњи је директор и главни уредник Радио-телевизије Врњачка Бања. Аутор је књига „Забрањени без забране“, „Сценарија писана левом или десном руком“, „Слике душе“, „Од фајронта до свитања“.
Редитељ, сценариста и продуцент документарних филмова „Забрањени без забране“ и „Мица и околне приче“, документарне тв серије „Забрањени без забране“ и три циклуса телевизијских емисија „Слике душе“.
Добитник је Награде за радио-емисију године у Србији (Оток голе истине), Награде критике за најбољу радијску репортажу (Дан када је сахрањен бог), Награде за најбољи интервју (Мића Поповић, вођа и жирафе), Награде Књижевног клуба Краљево за најбољи рукопис (Од фајронта до свитања). Био је директор Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи и уредник фестивалске едиције „Симпозион“. На Академији уметности у Новом Саду, Департман драмских уметности, на Катедри за аудио-визуелне медије, смер Продукција биран је у звање доцента 2007. а у звање ванредног професора 2012. године. Данас је редовни професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.
