У Истанбулу је у периоду од 13. до 15. марта одржана 18. генерална Скупштина Мреже асоцијација локалних власти Југоисточне Европе (НАЛАС) са пратећим догађајима. Домаћин скупа била је Унија општина Мармара из Турске.
Генерална скупштина НАЛАС-а на којој је изабрано ново руководство, окупила је око 40 градоначелника и председника општина из региона. Функцију председника НАЛАС-а преузео је Мехмет Ергун Туран, градоначелник Фатиха у Истанбулу, који представља Унију општина Мармара. Први потпредседник НАЛАС-а сада је Душан Раичевић, председник Општине Бар који представља Заједницу општина Црне Горе, други je Марко Филиповић, градоначелник Ријеке из Савеза градова Хрватске, а трећи Емил Драгичи, градоначелник Вулкана који представља Савез општина Румуније.
У фокусу скупштине су били годишњи извештај и програм рада, финансијски план за 2023. годину, као и дискусија на тему „Отпорност градова и одговор на кризне ситуације – Солидарност, превенција и политике везане за природне катастрофе/земљотресе“.
На ову тему, у својству делегата Сталне конференције градова и општина (СКГО), говорио је председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић. Он је истакао да је рад на јачању отпорности и спремности локалних самоуправа континуиран процес који захтева укљученост ширег круга субјеката значајних за систем смањења ризика од катастрофа.
„За јак систем смањења ризика од катастрофа потребно је да веза и сарадња државних органа и институција са јединицама локалних самоуправа буде на највишем нивоу. Поред тога, отпорност градова и општина се повећава и тако што се градови и општине удружују и заједнички раде на јачању система смањења ризика од катастрофа“, рекао је Ђуровић.
Ђуровић је такође нагласио и да унапређење законодавног оквира треба да доведе до тога да градови и општине добију могућност израде заједничких планских докумената у овој области, као што су у Србији нпр. Процена ризика од катастрофа, Планови заштите и спасавања, као и Планови смањења ризика од катастрофа.
„Сарадња градова и општина на изради Процене ризика од катастрофа доводи до тога да се идентификују ризици за већи део територије, а самим тим Планови заштите и спасавања постају употребљивији и имају значај за већи број становника те територије. Како би планска документација заиста имала неки утицај на препознавање ризика за деловање током катастрофе или отклањање последица, потребно је да израда ових докумената почива на принципима транспарентности и укључености заинтересоване јавности и рањивих група, попут деце школског узраста, младих, жена, старих“, додао је Ђуровић.
Међуопштинска сарадња, инклузиван и транспарентан приступ у изради планске документације у систему смањења ризика од катастрофа треба да буду препознати у нормативном оквиру сваке државе, а Република Србија до краја лета треба да усвоји нову Стратегију у овој области и унапреди постојећи закон.
У Истанбулу је, у сарадњи са ГИЗ-ОРФ програмом и Централном агенцијом за управљање пројектима, одржан и округли сто на тему „Јачање улоге локалних власти у планирању активности на плану енергије и климе“, као и сесија „Регионална мрежа за развој капацитета у области водоснабдевања и третмана отпадних вода за зеленију Југоисточну Европу“.
