У Салону Библиотеке 28. фебруара организовано је још једно занимљиво музичко вече посвећено електричној соло гитари. Познати врњачки гитаристи: Драган Стојковић, Бранко Радичевић и Иван Миодраговић на најбољи начин демонстрирали су публици лепоту звука електричне гитаре свирајући блуз, популарне песме Хеј Џо и Лејла, а премијерно су извели и композицију Бранка Радичевића Сећање. Посетиоци ове специјалне трибине упознали су се са историјом и развојем електричне гитаре. Драган Стојковић, Бранко Радичевић и Иван Миодраговић у пратњи ритам секције, Александра Пајића и Саше Јовановића одсвирали су неке типичне гитарске фразе и рифове, који су препознатљиви за овај инструмент. Говорили су и о гитаристима који су пресудно утицали на њих, о опреми и разлозима због којих су се одлучили да се посвете управо гитари. Модератор је био Дејан Лучић.
Електрична гитара, жичани музички инструмент, врста је гитаре која ради на струју. Звук се добија трзањем челичне жице која се налази у електромагнетском пољу и потом се вибрације претварају у промену електричног напона помоћу конвертора. Прва електрична гитара је настала 1935. године.
Најпознатије и најбројније електричне гитаре су Фендер стратокастер (Fender Stratocaster, 1954) фирме Фендер и Гибсон Лес Пол (Gibson Les Paul, 1952) фирме Гибсон.
Идеја електричне гитаре настала је око 1920. године, кад су се тражиле могућности да гитара буде гласнија и остварљивија. Прве електричне гитаре свирале су се у кантри, џез и блуз музици. Прва регуларна серијска електрична гитара била је ЕС-150 (ES-150) из 1936. године од фирме Гибсон.
Прву електричну гитару са једним или масивним телом (solidbody) направили су 1948. године Пол Бигсби и кантри музичар Мерл Трејвис. На основи ове гитаре Лео Фендер је 1950. године направио своју esquire-гитару.Ово је прва електрична гитара која је ушла у масовну производњу. Телекастерку следе Лес Пол од Гибсона из 1952. године и стратокастерка из 1954. године, са којима коначно почиње ера електричних гитара.
