У Салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“, 24. априла, уприличено је предавање „Ратно страдање на тлу Југославије у Другом светском рату“.
Повод за ову едукативну трибину је обележавање 22. априла, националног Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату. О томе су говориле су Ивана Радивојевић, дипломирана историчарка/професорка Гимназије у Врњачкој Бањи, Миња Стајковић, ученица врњачке Гимназије и Марија Петковић, дипломирана историчарка-мастер/виша дипломирана библиотекарка.
Дан сећања на жртве Холокауста посвећен је успомени на Србе, Роме и Јевреје настрадале у масовним злочинима током Другог светског рата у нацистичкој творевини Независне Државе Хрватске и у окупираној Југославији.
– С обзиром да је 22. април национални Дан холокауста и дан када су логораши Јасеновца покушали пробој, у нашој земљи се на свим нивоима обележава тај дан кроз разне видове предавања и изложби. Спремили смо једну мању изложбу и предавање о Холокаусту где ће се првенствено говорити о страдању нашег становништва које је дало велике жртве током Другог светског рата на читавој територији Југославије. Споменућемо више логора који су најтипичнији и у којима је највише страдало српско, јеврејско и ромско становништво. На основу расног законодавства, нацисти су само оне који су имали чисту немачку крв, сматрали становницима, док су сви остали били ниже расе. Разјаснићемо шта је то расно законодавство, шта се то дешавало на тлу Југославије, споменућемо страдање јевреја и наших грађана, јер је јако битно да се зна. Ово није само предавање о томе да стварамо мржњу и јаз, ово је сећање на људе који су дали своје животе за неку бољу идеју и за неки бољи живот. Човек не бира ко ће му бити родитељ, у којој држави ће се родити, којој ће нацији и вери припадати, али једино може да изабере да ли ће бити човек или не. На основу овог предавања желим да његови посетиоци сазнају какви не желе и не требају да буду и да из себе извуку само оно што је људско, истакла је Ивана Радивојевић.
Марија Петковић, дипломирана историчарка-мастер/виша дипломирана библиотекарка, указала је да ће се током трибине едукативног карактера коју заједно организују врњачка Библиотека и Гимназија настојати да се присутни ученици и грађанство упознају са ратним дешавањима и страдањима у Југославији током Другог светског рата.
– Мој сегмент ће се односити на начин и појаву концентрационих логора у Немачкој, долазак нацизма који је искључив према другим политичким партијама. Један посебан сегмент биће према концентрационом логору „Бањица“, његовом настанку и жртвама које су доведене или су пореклом са територије Општине Врњачка Бања. Укупно 182 заточеника се воде као доведени Врњчани. Наш извор су сачуване логорске књиге притвореника које су вођене и које се налазе у Историјском архиву града Београда. На основу тога ми смо пратили улазак заточеника у логор и његов статус, да ли је остао у логору, да ли је доведен као талац, да ли је политички активан, да ли је отишао на стрељање или на принудни рад. Нема података о свим заточеницима јер нису ни забележени. Некада се дешавало због одмазде да су одмах одвођени на стрељање. Ово је важно за све оне који се сећају, за будуће генерације које долазе и који ће своје потомке упознавати преко фотографија као ишчезле претке. Наша је дужност да упознајемо прошлост, да имамо та сазнања, да их преносимо будућим генерацијама и да негујемо културу сећања, поручила је Марија Петковић.
Ученици Гимназије из Врњачке Бање, током предавања које је многе подсетило на најстрашнија дешавања из Другог светског рата, на један другачији начин извели су песму „Ђурђевдан“. Та песма представља једну од најтужнијих српских песама зато што су је испевали људи који су били у возу за Јасеновац.
Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату, где је од 1941.до 1945.године убијено стотине хиљада цивила највећим делом Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце у логору у Јастребарском.
