– Од свих кућних послова највише волим да кувам. Волела сам то да радим и кад сам била мала, али сам радећи замишљала да ме снима телевизија. Ето, дечији снови се очигледно остварују, прича најпознатија српска попадија док се спрема за бојење васкршњих јаја за цркву која ће углавном завршити као чуваркуће у парохији њеног супруга, Милана Костића.

Црква Светог Саве у Грачацу крај Врњачке Бање једна је од најстаријих у овом крају, старија чак и од саме Жиче. Попадија каже да је црква током празника који је  најважнији за нашу веру увек украшена белим цвећем, а да јој ту празничну ноту радости дају управо црвена јаја.

– Грачачка црква је, Богу хвала, све посећенија и колико год јаја да офарбам увек је мало. Прошле године сам офарбала сто и зафалило је, зато овај пут повећавамо количину, прича уз благи осмех Вишња Костић и објашњава да гаји посебну ноту одговорности према чуваркући те су јаја из тог разлога и посебно украшена, обучена у тил, а увек је на њима и нека порука, благослов Цркве Светог Саве.

Попадија јаја кува у освећеној води, а та вода се никада не баца, већ се њоме залива цвеће или се проспе у траву када се охлади, и то је, како наводи, део те неке посебне пажње. Иначе, наглашава да јаја увек фарба на Влики четвртак или Велику суботу, на Велики петак не јер је то дан за тиховање

– Јаја за цркву фарбам искључиво у црвену боју, док за кућу пустим децу мало да се играју, а ја офарбам јаја у луковини и куркуми јер волим боју коју тако добијам, некако ми је традиционална. Један део јаја увек издвојим па деца шарају којом год техником желе, каже док спушта јаја у припремљену боју.

А на питање шта ваља испоштовати од обичаја током Велике недеље, попадија каже да је најважније присуство на службама:

– Увек је доста полемика на разне теме, а ја се трудим да када је реч о обичајима не претерујем у формалностима, већ да се сећам онога што је суштина. Иако читаве ове седмице на богослужењима слушамо о страдању Христовом и свему ономе што је томе претходило и што томе следи, радујемо се Васкрсу јер знамо да је Христос васкрсао. Јако је битно да испратимо  богослужења ове недеље и да се трудимо да ове дане до Васкрса проведемо што је мирније могуће. Велики петак се не слави, на Велику суботу се дочекује Васкрс, акроз тиховање боље и испуњеније дочекујемо ту велику радост.

Наша попадија је мајка четворо деце, професорка српске књижевности и језика и већ три године води инстаграм  профил  @popadijaovde који је недавно преименован у @višnja_u_svetu. Осмишљен као својеврсни сервис за све оно што вас мучи, а немате кога да питате, место где тик до посних, укусних рецепата можете пронаћи савете о духовности. Вишња наглашава да не зна зашто је људима толико занимљива, али да им, вероватно, прија то како пише и што све што ради, ради из срца.

– Више пута сам хтела да потпуно одустанем, поготово када је било неких сугестија, али ме је свака порука типа „пиши, много ми значи“ уверавала да то што радим има смисла. Тако да – опстајемо. Недавно сам стекла лиценцу туристичког водича, а план је да се бавим рецептивним туризмом. То је један од разлога због којег је преименован мој инстаграм профил, али нећу престати да причам о духовним темама, не зато што сам попадија, него зато што је то део мене, моја свакодневица и стварност, прича лагано, као и увек наоружана стрпљењем и осмехом.

Свесна да је постала занимљива људима и медијима који се редовно труде да нешто ново о њој сазнају, каже да се труди да је ова врста популарности не понесе, већ да то искористи на најбољи могући начин.

– Читаве ове седмице качим по нешто о догађајима који се дешавају управо ради тог утицаја који имам, а њега треба искористити на душекористан начин. Ово није нешто што сам ја планирала када је почело. Има и доста свештеника у јавности који, сасвим сигурно, боље од мене могу да одговоре на нека питања, али ето, људима је овде нешто интересантно. Можда начин на који пишем представљајући све то. Не знам шта је, али се трудим да све обавезе и око деце и неке помоћи супругу ускладим, а  њима покушавам да објасним да је све ово једна мисија, објашњава.

Вишња је упознала Милана као шеснаестогодишњакиња. Како он потиче из свештеничке породице, током забављања и времена које је проводила са њима, спознала је и како изгледа живот у таквој породици, и како каже, да је спремна за исти.

– Вишња не постоји без Милана, ни Милан (вероватно) без Вишње. Свакако да нема његове помоћи и подршке и наше предисторије и свега онога што се из тога рађа, не би било овако како јесте, а волим да мислим и да осећам да смо у томе заједно као и у свему другом. У име целе своје породице желим да  честитам највећи и најрадоснији  празник, празник Христовог васкрсења и да пренесем једну велику радост, поручује попадија Вишња Костић.