У оквиру манифестације „Дани Данила Бате Стојковића“, 9. августа у амфитеатру који носи назив славног глумца, изведена је представа „Смрт на сахрани“. Ово дело, у режији и интерпретацији који су задивили публику, оставило је снажан утисак на све присутне. Представу је карактерисала дубока и провокативна тема, која је изазвала разне емоције и подстакла размишљање о животу, смрти и људским односима.

У питању је црна комедија рађена по мотивима истоимене књиге Дина Крејга, по којој је снимљен и холивудски филм. За режију и драматизацију је био задужен Никола Драгашевић, продукцију је организовао Театар улица, чији су чланови извели представу, и то: Никола Конџуловић (Данијел), Сандра Миленковић (његова супруга), Марко Миловановић, Загорка Капланец, Теодора Петровић, Ненад Новаковић, Теодора Шемић, Уна Димитријевић, Сава Милутиновић, Јована Савић, Игњат Ђорђевић, Новак Пулетић, Александар Ђукић, Ана Кнежевић, Павле Стефановић, Тамара Митровић и Милош Ђорђевић.

Прича представе „Смрт на сахрани“ је несвакидашња. „Илија је умро. Његовог старијег сина Данијела чека, наизглед, једноставан задатак: окупити фамилију и испратити оца на вечни починак. А да ли ће баш све ићи по плану? Разапет између жеље да достојанствено испрати оца и околности на које не може да утиче, Данијел покушава да одржи све конце у својим рукама. Каква је породица која се окупља само када неко умре? Шта остаје иза покојника на овом, а шта ће заувек понети на онај свет ? Ко су људи који га прате на онај свет? Нека су од питања чији одговор ће се сазнати. Или можда неће…“

Режисер представе „Смрт на сахрани“, Никола Драгашевић, истакао је да је за њега највећи изазов у креирању ове представе представљало то што је требало “упаковати” седамнаест глумаца, наћи меру и направити комедију која има за циљ да “убоде” одређена места која ће публика препознати као ситуације на које кроз хумор као главни алат, указујемо и означавамо их као неизбежну пошаст нашег менталитета.

– На смрт као животну неминовност немогуће је утицати, а утицати на лични однос према њој не само да је могуће, већ је донекле и нужно. Из угла ове представе, смрт је нешто што има смисла за хумор и када се то ради на хумористичан начин, онда ће тешке, мрачне ствари и имати неког, овоземаљског, смисла. Управо отуда долази идеја да се кроз овај филмски сценарио преточен у позоришно дело, обраде теме као што су односи људи према чину погреба, заоставштина почившег, дисфункционалност уцвељене породице, поремећени односи деце и родитеља, све разлике и неспоразуми, рекао је Никола Драгашевић.

„Смрт на сахрани“ истиче како смрт и сопствена ограничења могу бити претворени у објекте комедије и комичног промишљања, истовремено изазивајући публику да разматра озбиљне аспекте живота и смрти са дозом сарказма и хумора.