Културни центар Врњачка Бања придружио се манифестацији Антиквитет: Сто година надреализма у организацији Музеја савремене уметности, Музеја примењене уметности и Института за књижевност и уметност у Београду, у обележавању јубилеја једног од најважнијих уметничких покрета XX века. У Замку културе је проф. др Дијана Метлић, редовна професорка историје уметности на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, одржала предавање посвећено визуелним праксама француског и српског надреализма.

Октобра 1924. године у Паризу, чувени Андре Бретон је објавио Први манифест надреализма. Како је покрет врло брзо постао глобалан по обиму, преливши се широм света али и на наше просторе, исте јесени пре сто година, када смо непоколебиво држали корак са уметничким стремљењима у великим центрима, започеле су прве активности и штампани први часописи Београдског надреалистичког круга.

Познато је, дакле, да је комуникација између наших и француских надреалиста била изузетно жива, али имајући у виду и чињеницу да је Врњачка Бања представљала једно од најважнијих места у оквиру такозваних надреалистичких активности будуће Београдске групе тринаесторице надреалиста, проф. др Метлић посебно се фокусирала на делатност Стевана (Вана) Живадиновића Бора и Марка Ристића током 1926. године. Отац Вана Бора, лекар Драгутин Живадиновић је у Врњачкој Бањи средином  двадесетих година прошлог века отворио санаторијум у којем су се окупљали бројни инелектуалци тога времена. Позивајући их у породичну кућу, Ван Бор је са својим пријатељима надреалистима управо у Врњачкој Бањи реализовао низ уметничких радова (првенствено фотографија и фотограма) који ће се испоставити као изузетно важни за бројне авангардне и неоавангардне праксе на територији међуратне и послератне Југославије. Како данас, након сто година, гледамо на надреалистички активитет у Врњачкој Бањи и до које мере је ово место „одредило“ феномен звани Београдски надреализам била су централна питања предавања.