Врњачка Бања, једна од водећих туристичких дестинација у Србији, истовремено представља и пример успешне заједнице која је у последњој деценији активно радила на јачању отпорности и прилагођавању климатским променама. Прошла је кроз период великих изазова, нарочито током незапамћених поплава које су погодиле овај крај 2014. године. Обилне кише тада су довеле до изливања воде из речних корита, оштећења и наношења велике материјалне штете на саобраћајницама, јавним и пословним објектима, домовима и пољопривредним газдинствима.

Њен географски положај, испресецан бујичним токовима и рекама, условио је потребу за изградњом и одржавањем инфраструктуре која ће обезбедити сигурност грађана.

У циљу спречавања сценарија из 2014. године, изградња бујичних брана била је један од приоритета у оквиру превентивних мера на територији општине. Тако су током 2015. године изграђене две бујичне бране на Гочкој и Ћелијској реци. У исто време изграђена је брана и у горњем току Новоселске реке, а недавно и у горњем току Врњачке, која највећим делом пролази кроз централни део овог надалеко познатог бањског места.

„Бране су пројектоване да смање ерозију корита и околног земљишта, односно да задрже камење, грање, земљу и друге наносе који могу угрозити доње токове и објекте. Успоравају брзину протока бујичних вода и спречавају изливање воде на критичним тачкама. Оно што је најбитније, показале су се изузетно ефикасним током обилних падавина, обезбеђујући стабилне водотокове, па тако и сигурније услове живота за наше суграђане“, каже Војкан Николић, инжењер Општинске стамбене агенције задужен за инфраструктуру.

 Све више се улаже и у очување природних брана, као што су шуме и зелене површине које апсорбују вишак воде и ублажавају последице сурових временских услова, а на многим локацијама изграђени су и потпорни зидови којима је повећана пропусна моћ и ојачани насипи путева.

Само у овој години изграђено је више од десет на територији целе општине, док је у претходном периоду изграђено пет великих потпорних зидова на рекама и један у насељеном месту Река, где је грађанима који живе на узвишењу био оштећен пут и онемогућен безбедан долазак до куће. Изграђена су два потпорна зида у Подунавцима, а завршени су и радови на потпорном зиду у Јелошници, поред потока Букуровац који је, иако најмањи, током обилнијих падавина имао највеће разорно дејство. Вода са овог потока често је доводила до оштећења пута који је једина комуникација људима у овом крају. Урађена је и обалоутврда од камена у горњем току Јалошничке реке где је дошло до прекида пута и где су били угрожени објекти.

У 2017. години, Грачац је једно од врњачких села у ком је, за само три сата пало више од 40 литара кише по квадратном метру, а подивљали потоци су у овом насељеном месту носили све пред собом: мостове, стоку, аутомобиле, тракторе и пољопривредне машине. Вода је уништила усеве и продрла у више сеоских домаћинстава. Бујичне поплаве, после нешто више од годину дана поновиле су се у овом селу, наневши велику материјалну штету на инфраструктури. Након санирања, у Грачацу је регулисано корито Грачачке реке у дужини од око 700 метара. Организовано је чишћење тока реке, урађена је обалоутврда од камена на потесу око грачачке цркве и изграђено шест мостова који су пројектовани на стогодишње поплаве, чиме су отклоњени ризици по домаћинства.

„Наше село је претрпело велике штете, али нас то није сломило. Уз помоћ државе, општине и донатора, успели смо да урадимо све што је потребно да бисмо убудуће били сигурнији и спремнији. Саградили смо потпорне зидове, каналисали реке, изградили мостове и поправили путеве. Обновили смо наше село, али и веру у то да можемо све кад се удружимо“, рекао је председник Савета Месне заједнице Грачац, Горан Ђуровић.

Он подсећа и да је пројекат „Јачање отпорности на природне катастрофе и унапређење стратегије приправности– ПРЕПС“ додатно оснажио ову месну заједницу. „Добијање гранта кроз овај пројекат омогућило нам је набавку неопходне опреме која ће нам помоћи да адекватно реагујемо у ванредним ситуацијама. Такође је организована обука за мештане која је изузетно значајна јер грађани сада знају како да реагују у кризним ситуацијама“, наглашава Ђуровић.

И у Подунавцима и Новом Селу регулисан је већи део речних токова, у укупној дужини од преко једног километра. Како би се унапредила заштита од поплава, у плану је и регулација Врњачке реке изнад Снежника, као и њеног тока према Западној Морави. Ови радови биће реализовани у сарадњи са ЈВП „Србијаводе“ и РЈ „Западна Морава“. Такође је у плану изградња потпорних зидова и мостова на још 14 критичних локација, као и радови на припреми канала за пријем бујичних вода.

Инвестицијом вредном 4 милиона динара и укључивањем Општинске стамбене агенције као инвеститора, пројекат изградње пропуста-канала између Новог Села и Врњаца представља значајан корак у побољшању управљања водама у том подручју. Ова инвестиција ће омогућити ефикасно одвођење воде са великог сливног подручја од 100 хектара ка Западној Морави, што ће помоћи у спречавању поплава и заштити локалне инфраструктуре и имовине.

„Изградњом овог канала у дужини од 106 метара, трајно се отклањају узроци великог изливања воде и плављења Дубраве, Новог Села и Врњаца. Пропустна моћ ће бити три пута већа од постојеће, а биће омогућено и лакше чишћење. Циљ је дугорочна заштита наших насеља и инфраструктуре од будућих поплава које су последњих година постале све учесталије“, рекао је Бранислав Бежановић, директор Општинске стамбене агенције. Он истиче и да је, од почетка ове године до данас, очишћено преко 20 километара канала.

Стручњаци упозоравају да се борба са природним непогодама никада не завршава. Некада поуздани временски обрасци убрзано се мењају. Слабе кише прерастају у интензивне падавине изазивајући поплаве или бујице. Лета постају сувља, док пролећа и јесени доносе незапамћене количине падавина. Ове промене део су глобалног тренда, у ком екстремни временски услови постају правило, а не изузетак.

„Зато је важно да наставимо да улажемо у одржавање постојећих система и развијамо нове методе заштите. Инфраструктура се стално мора унапређивати и прилагођавати новим изазовима које доносе климатске промене“, наглашава Бежановић.

Чињеница је да је Врњачка Бања постала место где непогоде нису непријатељ пред којим се узмиче, већ изазов на који се одговара промишљено и организовано. Док грађани јачају своје вештине, месне заједнице своје ресурсе, а локална самоуправа и Општинска стамбена агенција потребну инфраструктуру, чини се да је Врњачка Бања на добром путу да постане отпорна заједница која мудро управљања ризицима.

Аутор: Данијела Јелићанин

Продукција овог садржаја омогућена је великодушном подршком америчког народа путем Агенције Сједињених Држава за међународни развој (USAID) у оквиру пројекта ‘Јачање отпорности на природне катастрофе и унапређење стратегије приправности’ који спроводи Америчка агенција CRS са партнерима Човекољубље и Caritas Србије. Садржај је у надлежности Човекољубља и не одражава нужно ставове USAID-а или Владе САД-а.