Наш познати новинар, водитељ и писац, Вања Булић је 17. децембра одржао књижевно вече и својим говором одушевио посетиоце који су се одазвали у великом броју.
Књижевно вече је свечано отворио директор Библиотеке, Дејан Лучић, који је изнео да Вању не треба посебно представљати јер је веома познат и признат, како новинар, тако и водитељ, а и писац, што и јесте примарно током ове књижевне вечери.
Вања је на почетку поздравио све присутне и захвалио се посетиоцима што су дошли. Испрва је говорио о својим романима и како су настали, ком жанру припадају и како га идеје воде кроз процес писања.
– У питању је жанровска ствар и Ден Браун је најпознатији у тој врсти писања. Данас се другачије пишу романи, блиски су сценаријима. Пишу се тако да док људи читају, уједно и ,,гледају слике“ и тиме се побеђује телевизор. Ја увек сагледам неку тему из прошлости јер сматрам да када разрешиш неку дилему из прошлости, решићеш оно што ти се догађа данас. Тако да у свакој од књига има нека трилер прича из прошлости, која је везана за нашу историју и религију, а главни јунак се прожима кроз све романе, што чини овај начин писања јединственим, изнео је Вања.
Вања је свој новинарски дух унео и у свет писања, посебно у припремном делу стварања романа. Истраживачки новинарски дух је тај који га мотивише да истражује, поставља питања и разрешава мистерије, дилеме. Наратив који му је својствен, а предодређен да примами читаоца, је погодност која му олакшава даљи процес рада.
Када су у питању награде, Вања је става да му изузетно значе награде читаоца. Број књига који читаоци имају код себе је двестаседамдесет хиљада, и то најбоље говори о томе колико људи воле да читају његова дела. Број издања такође говоре у прилог томе.
Вањин роман ,,Синајски тестамент“ привукао је пажњу посетиоца и то са разлогом јер представља још један у низу романа тог жанра по ком је познат. Напете мистериозне драме читаоца одведу у свет историје, религије и мноштво питања на која, на вешт и инспиративан начин, Вања да одговор.
Између осталог, Вања је говорио о процесу стварања сценарија за играни филм ,,Лепа села лепо горе“. И у том случају га је новинарски дух водио у истраживање, те је током интервјуа дошао на идеју да уради нацрт за сценарио. Касније му се придружују Срђан Драгојевић, Биљана Маскић и Никола Пејаковић и стварају сценарио за филм који се гледа и данас.
