Дарија Јованчевић из Новог Села поносна је власница најдуже плетенице у конкуренцији од 7 до 15 година узраста на овогодишњем 55. Сабору народног стваралаштва „Прођох Левач, прођох Шумадију“ који је одржан у порти Манастира Каленић, у Рековцу 1. и 2. августа. Даријина коса дуга 165 центиметра чини ову четрнаестогодишњу девојчицу и апсолутном победницом Сабора, али и кандидаткињом за Гинисову књигу рекорда.
— Љубав према дугој коси имам од малена јер сам и сама имала дугу косу, имале су је и моја мајка и бака, и када сам добила ћерку била сам пресрећна – првенствено јер имам ћерку, а друго јер могу да јој пуштам косу. Жеља ми је била да има косу као што је моја, међутим, она ме је давно превазишла. Што се самог такмичења „Прођох Левач, прођох Шумадију“ тиче, мој дека ме је водио на Сабор као малу, па смо муж и ја дошли на идеју да поведемо Дарију. Отишли смо да видимо како све то изгледа изблиза, а њој је било интересантно. Уз то је и победила па смо били пресрећни. И тако, из године у годину, увек то неко шишање одлажемо јер на наше питање „идемо ли фризеру“, она одговара са „нека још ове године“, објашњава ову несвакидашњу љубав мама Сања.
Шестострука победница манифестације посвећене очувању и промоцији културне баштине Шумадије и Србије прве две победе однела је у категорији до седам година, а преостале четири у категорији до петнаест.
— Имам најдужу косу у свим категоријама, нико ми није раван, односно нико нема ни приближно косу моје дужине. Моја коса је дужа чак и од победнице у најстаријој категорији па сам ја двоструки апсолутни шампион Сабора, каже Сањина и Мирослављева јединица уз напомену да је мама задужена за одржавање, а тата за набавку препарата за њено неговање.
Врњачка Дугокоса је тинејџерка која се од својих вршњакиња разликује по томе што не прати слепо шаблоне женске лепоте. За својих 14 година никада није била код фризера, а њена коса дугачка је управо онолико колико је и сама висока. Само за чешљање потребно је петнаестак минута, за прање исто толико, али сушење природним путем уме да траје сатима јер фен ретко долази у обзир како не би оштетио косу.
— То су велика одрицања и велике обавезе. Верујем да је и њој некад преко главе и чешљања и прања и сушења, вероватно је и сама некад незадовољна, али све то буде кратког даха јер зна да је уникатна и јединствена, да ово није свакодневница која може да се види често, па је из тог разлога и овако истрајна, објашњава мама правећи још једну плетеницу.
Уз комплименте и дивљење има и разноликих коментара. У школу одлази са пунђом, на активности са плетеницом, на физичко такође. Суштина је да се дугокоса одлично сналази и да плетеница није терет. Поред одличних оцена у школи, тренира и одбојку, а члан је и Фолклорног ансамбла народних песама и игара „Бане Миленковић“ Ново Село где је са само дванаест година уведена у прву поставу и представља праву атракцију на бројним наступима. До поласка на факултет научиће, каже, да се сама стара о свом благу.
Оно што је природни след догађаја јесте упис у Гинисову књигу рекорда. Дарија и породица Јованчевић то апсолутно заслужују.
