Прве папирне лутке са неколико одевних папирних комбинација појавиле су се у 19. веку у Енглеској. Међу првима је била лутка са ликом краљице Викторије. Енглеска лутка, како је био назив прве папирне луткице, долазила је са неколико одевних предмета у виду корсета и слојевитих подсукњи, а тренд папирне забаве проширио се и на остатак Европе.
Године 1828, издавачка кућа McLoughlin Brothers је постала најпознатији произвођач папирних лутки у Америци а потом и свету. Папирне лутке су својом појавом постале права сензација, забава за све генерације и полове, а сетови у засебним кутијама били су скупи и права реткост и то је била забава само за богатије.
Лутке су долазиле и у лику славних личности, углавном оперских дива или балерина, а прва позната дама која је добила своју папирну верзију била је балерина Марија Таљони, из доба романтичног плеса.
Убрзо су своје верзије добили и чланови немачке и енглеске краљевске породице а лутке су све више штампане у пуном колориту и биле су доступне свима.
Почетак 20. века је донео нове модне трендове, нове личности и боље технике бојења и штампања. Папирне лутке су биле савршене за приказивање нових колекција у модним часописима. Лутке су обично носиле неко име, а имале су и кућне љубимце или намештај. Глумице су често излазиле у форми лутки са пратећим костимима из позоришних представа а касније и филмова. Средином прошлог века и чувена Елизабет Тејлор је добила своју папирну форму у пратњи раскошних вечерњих тоалета али и свакодневне гардеробе. Од тридесетих до педесетих, папирне лутке су доживеле свој врхунац славе. Иако су биле штампане на папиру нешто лошијег квалитета, због несташица у то доба, ипак су представљале најбољу и најјефтинију забаву за децу. У ратно време деца су луткице облачила у униформе.
Касније им популарност опада али своје папирне ликове добиле су и рок звезде, имеђу осталих и Џенис Џоплин, Џими Хендрикс, Елвис Присли и др.
А код нас је све почело 12. октобра 1968, када је у Политикином забавнику одштампан колор цртеж Дениса Враголана и неколико делова одеће, с упутством како деца могу да се играју том лутком.
Од броја 878 (26. окт. 1968.) појавила се Цица, буцкаста беба са три жуте локнице и одећа за њу. Убрзо је постала омиљени лик дечје забаве.
Цица је мало прерађена и стилизована, а у ствари је адаптирани лик из једног америчког стрипа који се код нас није објављивао.
Цицу је први нацртао и облачио модни креатор Чедомир Чедомир, а најдуже су је цртале сестре Ликар (Владана Ликар Смиљанић уз несебичну помоћ, према потреби, сестре Биљане Ликар Поповић), од 1970, све до 19. марта 1993. године и броја 2.151 Политикиног забавника. Девојчице рођене шездесетих година прошлог века, у оној старој Југославији која се простирала од Вардара па до Триглава, с нестрпљењем су ишчекивале петак. Знало се: излази Политикин Забавник и са његових страница осмехиваће се још једна Цица коју треба обући. Игра је могла да почне. Уз сваку Цицу следовало је неколико одевних комбинација, а девојчице су је облачиле сходно свом расположењу, машти или тренутном хиру. Цица је носила одећу за све временске прилике и неприлике и за све могуће и немогуће животне ситуације, као што су одлазак у школу, у позориште, на море, на маскенбал, на Олимпијаду, посета рођацима… Цици су друштво правиле Маргарета, Денис, Сара Кеј, Лу и Делта, Бака Стака, Горан и Ана, Хогар и Хелга, али и Лепа Брена и Павле Вуисић… а посебна издања су носила назив Облачење кроз векове.
Поред Цице најпопуларнија је била заносна Лу, девојка агента Делте из стрипа Делта 99. Лу је, на неки начин, била папирна претеча данашње Барбике и када би она изашла продаја тог броја Забавника би скочила. Кроз Цицу и њене папирне пријатеље и пријатељице могли су се пратити и модни трендови.
Цица наше младости би данас имала 57 година. Али, Цица је постала и део одрастања садашњих девојчица јер је Мали забавник почео да објављује папирне лутке, па наравно да је и Цица пронашла своје место. Некада јефтина забава данас је предмет са аукција. Широм света колекционари допуњују своје колекције новим, ретким примерцима из неке историјске епохе разменом са другим колекционарима или куповином на онлајн и правим аукцијама.
Овакве играчке подстичу креативност, деца развијају моторику, размишљају како да обуку или изграде читав мали свет својим папирним другарима. Мислим да би данашње малишане такође све занимало, иако имају прегршт нових ствари за игру – каже о овим луткицама данас Владана Ликар Смиљанић, по професији електроинжењер. Била је професор на Електротехничком факултету у Београду на Катедри за телекомуникацију на којој је извела 40 генерација студената, објавила неколико збирки задатака и мноштво научних радова.
Осим папирних луткица, Владана је цртала стрипове као и много насловних страна за Забавник. Писала је о одевању и цртала моделе и кројеве за Практичну жену, илу-стровала књиге за децу.
Најпознатија дечија књига за коју је радила илустрације је Змајева Ризница.
Ера интернета је са собом донела онлајн игрице облачења које раде по принципу папирних лутки. Дигитални модели носе комаде познатих дизајнера, могуће је мењати им фризуру и додавати аксесоаре, а у великом броју ових игрица могуће је наћи и оне са одећом из прошлих епоха.
Ја, која припадам генерацији коју носталгија вуче ка доброј старој папирној форми, уверила сам се да је Цица чаролија која и данас траје. Када смо објавили позив за креативну радионицу Обуци Цицу, то је добило широки одјек и код старије, али и код млађе популације. Баке су доводиле своје унуке, пролазнице су застајале поред плаката да нам испричају како су очекивале и радовале се сваком новом броју Забавника у коме су биле лутке за исецање.
Део изложбене поставке су оригиналне креације за Цице, Дениса и Маргарету, Мају, Лу, али и бака Стаку, за чије облачење су нам у помоћ притекле и наше колегинице. Ја сам наравно ситничаво проверавала да ли је сваки шав на свом месту, док је Тања својим цртежима и детаљима дала коначни изглед ове изложбе. Дечји радови чине други део изложбе. Да би обукле луткице у своје креације од хартије и тканине, марљиво су радиле мале кројачице: Јефимија Дурутовић, Полина Михаилова, Ања Карањац, Оливија Мете, Круна Михајловић, Зое Јокановић, Марија Сташић, Полина Знаменскаја, Дуња Капустина, Милица Јовановић, Ема Ераковић, Огњенка Милутиновић, Људмила Милутиновић, Теодора Марушић, Анастасија Марушић, Соња Вучићевић, Стефани Драшковић и мали кројачи: Михајло Брадић, Виктор Јокановић и Вук Ераковић, предвођени Лелом Стругаревић, водитељком радионице.
Пишу: Мирјана Ђурашевић и Тања Спасић
