Културни центар Врњачка Бања уприличио је врњачкој публици најприкладнији поклон уочи васкршњих празника – монодраму „Речи о Свечовеку“ у извођењу Небојше Дугалића, рађену по духовно-филозофским записима владике Николаја Велимировића. Публика је узвратила најречитијим комплиментом, тражећи карту више за представу која отвара простор за сусрет са идеалом човека који превазилази сопствене слабости и постаје биће које живи у складу са добром, љубављу и Богом.
— Владика Николај је јако густ у ономе што је писао, али је такође и један од најобухватнијих наших светитеља када је реч о томе како је успео да посведочи Христа кроз специфичну призму нашег менталитета и ту је он потпуно неупоредив са таквим књижевничким, философским, теолошким, људским и светитељским даром који је имао. Мислим да је он нешто најдрагоценије што имамо и ако бисмо негде хтели да упознајемо своју веру, сматрам да је то владика Николај уз Јустина Поповића јер су нам њих двојица за ово време оставили најдубље и најубедљивије сведочанство Бога. У сваком случају, како год живели, какви год били, увек је лековито враћати се владикиним речима – било зато да бисмо се вратили на неке добре, здраве и плодоносне путеве Богу, било да треба да узрастамо у плодовима који су нам дати. Речи владике Николаја позивају нас да оживимо оно што смо заборавили, а то је да смо створени да стојимо пред лицем божјим , рекао нам је глумац по силаску са сцене.
Дугалић сугестивном игром и снажном интерпретацијом дочарава човекову унутрашњу борбу, страдање и узрастање током шездесетоминутне монодраме која је на сцену постављена 2009. године, у оквиру прославе осам векова манастира Жиче.
— Дружим се са овим текстом већ много деценија и хтео сам ово да радим још за дипломски испит пре тридесетак година. Нисам то тада реализовао, али ми се чини да је дошао у право време. Играо сам је много пута и по свету и код нас и много ми је драго да људи на тај начин примају ове текстове који су сведочанство светог човека и да могу да будем у служби његове речи и онога што је живео, сведочи даље прослављени глумац напомињући да се при сваком извођењу увек осећа иста врста тишине у публици, те да су сви углавном затечени сликовитом и питком, а опет дубоком и разноврсном речи: Углавном ме сви исто питају – да ли је могуће да је све тако поражавајуће једноставно, а да ми сви живимо неки пакао и страхоте!?
То што је врњачки Културни центар имао довољно слуха да монодраму прихвати као прави увод у наступајуће празнике Небојша Дугалић види као својеврсну симболику.
— Владика Николај је долазио у Врњачку Бању, а овде се десио и један судбоносни сусрет са Светим Јаковом Туманским (код кога сад често одлазе да се поклоне његовим моштима и добијају исцељење). Јаков Тумански је имао блиставу дипломатску каријеру пред собом, али је овде у Врњцима случајно чуо владику Николаја како је говорио и после тога је одмах отишао у Београд, оставио све своје и кренуо за њим. Тако захваљујући владики Николају и сусрету који се овде десио данас имамо Светог Јакова Туманског, појашњава глумац.
Живећи у убрзаном вртлогу историје све више се удаљавамо од духовних вредности, као што су љубав, праштање и разумевање. Мудрост и раскошна лепота језичког стила владике Николаја бистре ум и делују окрепљујуће представљајући путоказ који треба да следимо.
