У Салону врњачке Библиотеке представљен је нови превод Аристотелове „Поетике“. Педесет година након првог превода „Поетике“ највећег нашег хеленисте, др Милоша Ђурића, појавио се нови превод који је урадио Дејан Ј. Лучић. Модератор је био мр Миша Милосављевић, уредник Редакције за књижевност у Културном центру Рибница.
„Постоје најмање два разлога због којих неко може да се упусти у превођење и читање „Поетике“. Један је тај да га интересује и да се бави поетиком уопште, па напросто не може а да се не позабави и њеним почецима. Други је да га интересује Аристотелова мисао уопште, па онда и то како је Аристотел промишљао књижевна и не само књижевна дела. Преводилац спада у ову другу групу. Постоји и трећа, најређа, кад човека интересује и једно и друго, какав је случај са нашим великим М. Н. Ђурићем. Зато је у најмању руку било рискантно после њега упустити се у превођење „Поетике“. Па ипак, с обзиром на то да Ђурић није имао пред собом грчки текст „Поетике“ какав је приредио Таран, и да се из неких разлога одлучио на то да свој превод не пропрати коментарима, ипак смо се одлучили да наш превод објавимо и учинимо доступним савременом читаоцу. Осим тога, консултујући друге преводе, дошли смо на идеју да за свако проблематично место (а таквих је у „Поетици“ много) наведемо како су га преводиоци различитих приступа тексту превели. При том, чини нам се да су њихови приступи тексту довољно различити да покривају широку лепезу могућег читања/тумачења грчког текста, која читаоцу могу да буду подстицај за сопствено разумевање. Ако смо у томе успели, и наш превод има смисла.“ – поручује Дејан Ј. Лучић.
Највећи део Аристотелових списа које ми данас читамо као његове, он није наменио за објављивање. По свему судећи биле су то „тезе“ или нека врста подсетника за оно што је Аристотел, током шетњи, говорио полазницима Ликеја, своје философске школе, или пак „белешке“ његових ученика и најближих сарадника са поменутих предавања.
Према Лучићевим речима, што се „Поетике“ тиче, „нема мање књиге која је оставила већи утицај на историју књижевности“. Постоји преко 50 превода „Поетике“ на енглески језик. Велики је изазов за сваки нови превод управо поређење. Посебно драгоцено за Лучићев превод су његови коментари које је дао и пружио могућност читаоцима да сами докуче Аристотелова промишљања.
