У Салону НБ „Др Душан Радић“ 8. маја одржано је предавање „Ратна страдања и логори на тлу Југославије“. Предавале су: Ивана Радивојевић, професорка историје, Тамара Стојановић, координатор пројекта Холокауста организације Хавел и Инес Петровић, ученица Гимназије. Песму „Ђурђевдан“ казивала је Ангелина Маринковић.
– Идеја је била да се српског народа треба решити тако што ће се једна трећина протерати, једна трећина убити и једна трећина покатоличити. Тема је неисцрпна, увек има неких нових истраживања, неких нових сећања. Ово није тема да би се створио јаз и мржња. Ово је тема и информација о томе какви не треба да будемо. Увек се сећам мисли патријарха Павла да „човек никад не бира ко ће му бити родитељи, у ком граду, држави, којој ће нацији припадати и вери. Човек бира само једну ствар, а то је да ли ће бити човек или нечовек“, рекла нам је професорка Гимназије Ивана Радивојевић која је први део предавања посветила нацистичкој пропаганди, моћном оружју којим је обликовано масовно размишљање, уз коришћење страха и лажног сјаја будућности како би се народ уверио да је рат неопходан, а насиље оправдано.
На простору Југославије постојао је 71 концентрациони логор и 329 истражних и других затвора.
Докторанд на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за историју Тамара Стојановић изабрала је тему о којој се не говори тако често, а то је формирање Комисије након Другог светског рата која је требало да прикупља материјале о кажњавању ратних злочинаца.
– Осим што је прикупљала материјале Комисија је била и нека врста пропаганде у корист Комунистичке партије и користила то као средство за обрачунавање са политичким неистомишљеницима. Комисија је прикупљала разна сведочанства и сведочења, око 20.000 различитог материјала који сведоче о злочинима на простору бивше Југославије. Та сведочења могу се сагледавати слојевито: ко их је давао, ког је узраста био, у ком тренутку након рата. Треба их узимати са великом резервом. Када говоримо о Другом светском рату, најчешће говоримо о неким бројкама, мислим да би требало да говоримо о индивидуалним страдањима јер сваки живот је подједнако важан, рекла нам је Тамара Стојановић.
Инес Петровић говорила је о највећем логору Јасеновцу у коме су масовно страдали Срби, Јевреји, Роми, али и деца логораши, по чему је јединствен.
