У организацији Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи и Удружења бања Србије, 4. јуна одржана је 9. међународна научна конференција „Туризам и одржива трансформација“, која је окупила истраживаче и стручњаке из земље и иностранства. За конференцију је пристигло око 60 научних радова више од 120 аутора и коаутора из 14 земаља, што потврђује њен међународни значај и актуелност теме одрживог развоја туризма.
Помоћница министра туризма и омладине, Дуња Ђенић, свечано је отворила 9. међународну научну конференцију, истакавши њен значај за развој туризма кроз стицање нових знања, размену искустава и доношење стратешких одлука усмерених ка јачању конкурентности Србије као туристичке дестинације.
– Концепт одрживости треба да помири друштвене потребе, социјални аспект, заштиту животне средине уз оснаживање локалних заједница и економски развој на начин да успемо да очувамо наше природне ресурсе на којима се туризам и заснива. Србија је већ закорачила у примену концепта одрживог туризма, што потврђују значајна улагања у развој сеоског туризма, промоцију и заштиту природних добара, посебно националних паркова, као и све већа примена еколошки одговорних модела пословања у угоститељству и хотелијерству, изјавила је Дуња Ђенић.
Присутне учеснике и госте на почетку конференције поздравио је проф. др Владимир Сенић, декан Факултета за хотелијерство и туризам, нагласивши да је тема овогодишњег скупа пажљиво одабрана и у потпуности оправдала велико интересовање научне јавности.
– Драго ми је што ћемо кроз бројне сесије чути најактуелније теме и истраживања из области туризма. Када говоримо о одрживости, учесници ће представити радове који се баве прекомерним туризмом, климатским променама, утицајем дигиталне трансформације, зеленом економијом, па све до примене вештачке интелигенције у туризму. Бањске дестинације, по својој суштини и природи, требало би да буду најближе концепту одрживог развоја. Оно што посебно охрабрује јесте чињеница да све већи број хотелијера, али и читавих туристичких дестинација, настоји да своје пословање учини одрживијим кроз различите активности и праксе које доприносе дугорочном развоју дестинација, туристичких предузећа и туристичког система у целини, рекао је проф. др Владимир Сенић.

Учеснике конференције поздравио је и председник општине Врњачка Бања, као и један од панелиста скупа, Бобан Ђуровић, пожелевши ауторима успешне презентације научних радова, квалитетне дискусије и размену нових идеја које ће допринети даљем развоју туризма и научне сарадње.
– За нас, управљање дестинацијом не подразумева само привлачење инвестиција и развој хотелских капацитета, већ и одговорно очување природних ресурса, термоминералних извора и унапређење квалитета живота локалне заједнице. Савремени туризам захтева стално прилагођавање, а научна истраживања и закључци стручњака представљају драгоцене смернице за даљи развој. Посебан значај овогодишњег скупа огледа се у покретању стручне расправе о новој економији бања, која окупља еминентне стручњаке из области балнеоклиматологије, представнике здравственог система, специјалних болница и државних фондова. Спајањем медицинске струке, академске заједнице и локалне самоуправе стварамо основу за одрживу будућност туризма, поручио је Ђуровић.
Посебну пажњу привукла је панел-дискусија „Нова бањска економија – трансформација од социјалног здравственог одмаралишта до интегрисане дестинације“, на којој се разговарало о новим моделима развоја бања и могућностима унапређења туристичке понуде кроз одржив и интегрисан приступ. Према речима Владана Вешковића, генералног секретара Удружења бања Србије, и модератора панела, бање у Србији имају потенцијал да се позиционирају као целогодишње интегрисане туристичке дестинације.
– Оно што је потребно урадити јесте креирање новог модела развоја бања, који смо назвали „нова економија бања“. Управо томе је и посвећен значајан део конференције, као и панел-дискусија на којој ћемо, заједно са панелистима, покушати да изнедримо такав модел или бар покренемо озбиљну стручну расправу о њему. Последњих двадесет година слушамо да су бање на прекретници, време је да се од разговора пређе на конкретне кораке и нова решења. Од природног лечилишта до интегрисане туристичке дестинације је могуће са упозорењем инвеститорима да профит не сме да потисне здравствену и социјалну компоненту, поручио је Вешковић.
Конференција је пружила простор за размену знања, искустава и научних достигнућа у области туризма, са посебним освртом на процесе трансформације туристичког сектора као одговор на савремене еколошке, економске, друштвене и технолошке изазове. Учесници су кроз предавања и дискусије разматрали моделе одрживог развоја и иновативне приступе који могу допринети јачању конкурентности туристичких дестинација.