Када свакодневица сеоске жене постане низ једноличних рутина између куће, пољопривреде и бриге о другима, време за себе постаје драгоценост која се ретко себи допушта. Да ли жена има право да бар на тренутак искорачи из улога које јој друштво и породица намећу? Одговор на ово питање, кроз креативност и подршку, понудила је неформална група „Снага рукотворина“ из Новог Села, чији је четворомесечни пројекат успешно заокружен великом завршном изложбом и психолошком трибином.
Пројекат под називом: „Креативност као оснажење – рукотворине за душу и природу“, настао је из личне и храбре приче оснивача групе, Бојане Стевановић Ђорђевић.
–Суочена са постпорођајном депресијом након трећег детета, тражила сам алате за опоравак и оснажење душе. Пронашла сам их у апциклажи. То је реупотреба старих ствари, односно креативна трансформација старих и одбачених предмета у нове, употребне и естетски вредне производе. На овај начин се истовремено ствара осећај личне вредности, али и чува природa и кућни буџет. Окупиле смо жене различитих генерација које су кроз радионице израде природних сапуна, свећа и декоративних предмета имале прилику да науче нове вештине и оно што је најважније, да издвоје време за себе, рекла је Бојана Стевановић Ђорђевић.
Током четири месеца реализације, овај пројекат је покренуо бројне позитивне промене. На четири креативне радионице окупило се преко педесет жена и девојчица. Због искрене потребе за разговором, радионице су редовно трајала дупло дуже од планираног. У тој опуштеној атмосфери, уз рад, отвориле су се тешке животне приче и дилеме о томе колико је жени дозвољено да се „измести“ из породичних обавеза.
–Зато нам је била потребна и психолошка подршка. Њу смо добили од наше Данке Жерађанин, психолошкиње, која је пристала да буде део овог пројекта, каже Бојана Стевановић Ђорђевић.
Полазнице су, заједно са Бојаном, Милицом Лазовић и Маријом Бабић, училе како да праве сапуне од глицеринских база оплемењивани мацератима и зачинима, мирисне свеће у рециклираним посудама, као и да украшавају предмете у колажној техници. Резултати овог труда могли су да се виде управо на завршној изложби, где су изложени радови који представљају праве трагове времена које су ове жене посветиле себи.
У оквиру изложбе, психолошкиња Данка Жарађанин одржала је интерактивну трибину посвећену значају стваралаштва за ментално здравље. Подсећајући да руке често изразе оно што речи не успевају да кажу, она је истакла да креативни рад не мења само начин на који посматрамо свет око себе, већ пре свега начин на који доживљавамо себе.
Кроз непосредан разговор са присутнима, указала је на благотворно дејство рукотворина и креативног изражавања, нагласивши да нас стваралачки процес учи стрпљењу, доноси унутрашњи мир и помаже да се повежемо са сопственим мислима и осећањима. Како је истакла, човек је по својој природи биће које ствара, а управо у том чину проналази простор за лични раст, самопоуздање и оснаживање.
Део својих радова полазнице су донирале групи и они су намењени искључиво за продајне штандове у хуманитарне сврхе. Како истиче Бојана, круг подршке из Новог Села наставља да се шири, показујући да креативност може бити најлепши лек за душу и најснажнија спона.
Пројекат је реализован у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung).
