У Замку културе, 14. јула, отворена је изложба под називом ,,Светомир Настасијевић (1902-1979) – заборављени неимар балканске музике”, аутора Тање Гачић, историчар уметности. Изложбу су организовали Културни центар Врњачка Бања и Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, са циљем да се јавности представи живот и стваралаштво једног од најзначајнијих композитора 20. века.
– Изложба је рађена поводом 115 година од рођења Светомира Настасијевића, архитекте и композитора. Заснива се на његовом раду везаном за његова музичка дела. Музика је била његова огромна љубав, а по формалном образовању, он је био архитекта, објаснила је Тања Гачић.
Светомир Настасијевић био је један од знаменитих личности Горњег Милановца. Основно музичко образовање стекао је код наставника Миливоја Црвчанина. У исто време, почео је да похађа и часове виолине. Године 1919. одлази у Београд и уписује архитектонски одсек на Техничком факултету где је и дипломирао 1929. године. Као виолиниста и виолиста, Светомир је свирао у готово свим оркестрима у Београду између 1921. и 1932. године. Похађао је и музички семинар на Универзитету у Београду где је слушао предавања чувеног Милоја Милојевића.
– Светомир је, као композитор, у то време био доста несхваћен. Само један мали део критике и мали број колега су га подржали, нажалост, преовладавали су они који су били против њега. Његова дела нису била схваћена у оно време јер су ишла много испред свога времена. Оно што је битно нагласити везано за његова дела јесте да је већину њих радио у кооперацији са браћом – Момчилом (писац) и Живорадом (сликар), објаснила је Тања Гачић.
Овом приликом, публика је била у могућности да види: личне документе, фотографије, књиге, плакате, рукописне и штампане ноте, концертне програме Светомира Настасијевића, затим цртеже и слике Живорада Настасијевића, плакат за литерарно-музичко вече Момчила Настасијевића и још много тога. Изложени предмети сведоче о животу и развоју Светомира Настасијевића: о снази мисли и неслућеним границама креативности једног импозантног уметника. Као и о стваралачком домену породице Настасијевић која је изнедрила и признате књижевнике и сликара.
Оно што ваља нагласити јесте да је Светомир Настасијевић био један од честих посетилаца Врњачке Бање. У издању Замка културе објављена је и његова књига ,,Музика као општи феномен у уметностима” (1972).
– После прославе 45 година свога композиторског рада, то је било 1966. године, Светомир се коначно повукао са музичке сцене. Он је након тога све своје слободно време, углавном лета, проводио у Врњачкој Бањи са својом сестром Славком. Музеј рудничко-таковског краја поседује велики број фотографија где се могу видети призори из Врњачке Бање, људи са којима је ту контактирао међу којима је био и чувени Бошко Руђинчанин, додала је Тања Гачић.
Приликом отварања саме изложбе, Марија Аћимовић, управница Замка културе, прочитала је и један прилог из новина ,,Борба“ (14. август 1966.) под називом ,,Прекори у парковима”, а где Светомир Настасијевић износи један критички осврт на Врњачку Бању.
,,Када неко пуне тридесет и четири године долази на летовање у исто место, као ја у Врњачку Бању, значи да сам јој поклонио све своје поверење и да сам постао део ње саме. Не треба ми због тога замерити што можда више него други имам критичких речи. Ето, овде се допустило да нема млечног ресторана или да је последњих година храна неукусна иако готово нема места у земљи које располаже бољим материјалом за њено припремање. Нас 12.000 дошљака имамо права да захтевамо и да се о нама више мисли. Јер свет све мање долази овде да би се наиграо карата и наштрикао везова. Та времена су прошла и треба тражити нешто што би голицало моју уштеђевину за долазак овде. А то су пре свега забавне приредбе. Овако најмања киша све нас сатера у собе или ресторане у којима у таквим приликама нема места ни за стајање. И ако хоће да достигне оно што је пропуштено. Врњачка Бања мора смелије да закорачи према атрактивности, и са забавом и са урбанизмом. Јер, овде су се у последње време поновиле недопустиве градитељске грешке.“
Изложба ,,Светомир Настасијевић (1902-1979) – заборављени неимар балканске музике” биће актуелна у Замку културе до средине септембра.
