Гости Фестивалског радија трећег дана 50. Фестивала филмског сценарија били су глумица филма „И у добру и у злу“ Снежана Јеремић Нешковић и сценариста и глумац филма „Божићна авантура“ Рок Радиша. Са њима се разговарало о филмским остварењима, улогама, сценаристичком раду и утисцима са јубиларног фестивала.
СИМПОЗИЈУМ „ПОЛА ВЕКА ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ“
У оквиру пратећег програма 50. Фестивала филмског сценарија, у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ одржан је традиционални Симпозијум, најстарији пратећи програм фестивала. Овогодишњи скуп на тему „Пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи“ окупио је филмске ствараоце, теоретичаре и љубитеље седме уметности, који су се осврнули на богату историју фестивала, његове најзначајније сценарије, филмове и лауреате, али и разговарали о његовој будућности.
Модератор Симпозијума био је филмски критичар и уметнички директор Мартовског фестивала Дејан Дабић, уједно и селектор Филмских сусрета у Нишу, који је водио разговор са учесницима: сценаристом Предрагом Перишићем; редитељем и дугогодишњим директором Фестивала филмског сценарија, проф. Миланом Никодијевићем; филмским критичарем, редитељем, сценаристом, глумцем и продуцентом Сашом Радојевићем; сценаристкињом Биљаном Максић; професорком историје уметности на Академији уметности Универзитета у Новом Саду Дијаном Метлић; директором Нишког културног центра Срђаном Савићем; проф. емеритусом Јованом Милиновим; в.д. директором Југословенске кинотеке Александром Ердељановићем и руководиоцем „Куће сценарија“ у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ Срђаном Чеперковићем.
Поздравне речи присутнима упутили су директори врњачких културних установа, Дејан Лучић, директор Народне библиотеке „Др Душан Радић“, и Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачке Бање.
– Тема се сама наметнула, пола века Фестивала филмског сценарија, његова историја, оно што га је пратило током претходних 50 година, али и његов будући правац. Очекујем леп и конструктиван разговор, истакао је Саша Миленковић, подсетивши и да се 11. августа навршава годишњица смрти великог пријатеља фестивала, сценаристе Гордана Михића, по коме награда за животно дело носи назив „Златно перо Гордана Михића“.
Предраг Перишић, добитник прве награде 1977. године на 1. Фестивалу филмског сценарија, истакао је да се са ових 50 година фестивала завршава један циклус. Он је посебно издвојио монографију Милана Никодијевића „Фестивал једне приче“, оценивши је као „бриљантно сведочанство о историји фестивала“, настало за само годину дана, а које доноси обиље података, фотографија и текстова. Перишић је као једну од сугестија за будућност фестивала издвојио успостављање сарадње са регионалним филмским центрима.
– Оно што остаје после славе јесте питање будућности овог фестивала. За њега сам емотивно везан, јер сам годинама долазио, учествовао на семинарима и разговорима, давао савете и сугестије. Зато ми је посебно стало да фестивал добије добар правац за године које долазе, поручио је Перишић.
Говорећи о 50 година Фестивала филмског сценарија, Милан Никодијевић посебно је издвојио четири кључне тачке које су, како је истакао, фестивал издвајале од других филмских смотри.
Прва је Симпозијум, који се одржава од оснивања фестивала и који је, према његовим речима, представљао једну од најозбиљнијих и најконтинуиранијих трибина југословенске, а потом и српске кинематографије. Посебан допринос Симпозијума видео је у континуираном отварању питања односа филма и књижевности. Други важан сегмент био је конкурс за оригинални сценарио, покренут крајем седамдесетих година, који је представљао први ванинституционални конкурс те врсте. Фестивал је, осим новчане подршке, стајао иза аутора и њихових сценарија, а ова пракса је, како је истакао, поново добила значај последњих година враћањем фокуса на сценарио. Трећа значајна иницијатива била је акција „Забрањени без забране“, кроз коју су током четири године приказивани филмови који су били забрањени или дуго нису били доступни публици. Као посебно важан резултат издвојио је иницијативу за укидање судске забране филма „Град“, што је суд у Сарајеву прихватио 1990. године. Четврта тачка било је укључивање телевизијских филмова у фестивалску конкуренцију, што је, како је оценио, било посебно значајно током деведесетих година, када је телевизијска продукција практично одржавала домаћу кинематографију у животу. Према његовим речима, један од темеља фестивала била је и Летња школа филмске драматургије, за коју се нада да ће поново заживети.
Саша Радојевић, говорећи о својим дугогодишњим искуствима на фестивалу, истакао је његову истрајност и значај континуитета. Радојевић је указао и на промене у савременој фестивалској и филмској сцени, где, како је оценио, све израженија „атомизација“ фестивала доводи до стварања више паралелних токова у домаћој кинематографији.
– Сама чињеница да нешто у континуитету постоји 50 година је изузетна. Фестивал је кроз време пролазио кроз различите периоде, често се суочавајући са тихом опструкцијом и потцењивањем, али је ипак успео да опстане. Његова посебна снага је Симпозијум, место сусрета и сучељавања мишљења, пракса која, бар на овај начин, не постоји на другим фестивалима, истакао је Радојевић.
Биљана Максић истакла је да је за њу Фестивал филмског сценарија много више од филмске смотре, будући да је сценарио обележио њен читав професионални пут.
– Кроз овај фестивал сам одрасла. Он је препознао мене, али и многим другим колегама дао прилику. Зато мислим да треба да постоји још најмање 50 година, рекла је Максић.
Говорећи о савременим фестивалским токовима, сложила се да различити „феуди“ могу бити и предност, јер подстичу радозналост и омогућавају публици да открије филмове које иначе не би погледала.
– Овде сам видела филмове које вероватно никада не бих гледала, а међу њима има веома занимљивих остварења и нових погледа на свет, закључила је Биљана Максић.
Проф. Дијана Метлић указала је на промене кроз које пролази филмска сцена, истичући да фестивал будућност мора да гради у складу са временом, али и да задржи простор за ауторски и уметнички филм. Она је нагласила значај праћења различитих филмских токова и промишљања начина на који фестивал може да утиче на формирање укуса публике. Као један од могућих праваца развоја издвојила је обнављање школе сценарија и филмске критике, али и покретање резиденције за младе сценаристе, по узору на сличне програме у свету.
Срђан Савић, као дугогодишњи посетилац и велики поштовалац фестивала, истакао је његов снажан интелектуални и културни утицај на генерације филмских критичара, теоретичара, сценариста и редитеља. Посебно је нагласио значај очувања филмске историје и пратећих програма који доприносе разумевању и очувању филмског наслеђа.
Говорећи о будућности фестивала, Савић је поручио да се треба ослонити на његову традицију и обновити програме који су временом изостали, попут Летње школе драматургије. По његовом мишљењу, историја фестивала може бити важан путоказ за његов даљи развој, јер је током пола века представљао значајно место сусрета и подстицаја за различите генерације филмских стваралаца.
Срђан Чеперковић представио је значај „Куће сценарија“, библиотечког одељења Народне библиотеке „Др Душан Радић“, које прикупља, чува и јавности представља вредну грађу о Фестивалу филмског сценарија, али и материјале са бројних домаћих и светских филмских фестивала.
Посебно је истакао видео-архив „Разговори у Кући сценарија“, који до сада броји 101 емисију, као и издавачку делатност посвећену филмској мисли. До сада су објављене књиге „Гордан Михић – хроничар маргине“ и „Кримићи у регионалној кинематографији: Павао Павличић као парадигма“.
Чеперковић је најавио и припрему још два зборника, који ће обухватити излагања и најважније закључке са прошлогодишњег и овогодишњег Симпозијума, посвећених српским сценаристима и великом јубилеју – 50 година Фестивала филмског сценарија.
„БОЖИЋНА АВАНТУРА“ И „И У ДОБРУ И У ЗЛУ“
На конференцији за новинаре коју је водио Саша Радојевић, филмски критичар, сценариста, редитељ, глумац и продуцент, представили су се чланови екипа филмских остварења „Божићна авантура“ и „И у добру и у злу“. О филму „Божићна авантура“ који је премијерно приказан говорили су: Рок Радиша, сценариста, Марко Јовичић, који је дебитовао као редитељ, глумци Димитрије Илић, Саша Ђурашевић, Анастасија Кнежевић, Миљан Прљета, Стефан Ђоковић и Младен Марковић. Одговарајући на питања они су представили аутентичан филм, породичну комедију која је слојевита и није пуки низ скечева. Филм ће у Београду премијерно бити приказан почетком децембра, а у међувремену, снимљен је и други део „Ускршњи спектакл“, а завршен је сценарио и за трећи део, „Македонска рапсодија“.
– Ми смо се као народ удаљили од жанра који наша публика обожава, а то је комедија. Ми нисмо имали божићни филм. Прочитао сам негде да Американци имају тимове људи који се баве искључиво божићним филмовима, а зашто ми то нисмо искористили до сада, не знам, изјавио је Рок Радиша.
– Бирали смо да буду што лепши предели за снимање. Имали смо велику помоћ Туристичке организације и Општине Чајетина, тако да захаљујући њима смо успели да реализујемо овај филм који није у стандардним оквирима продукцијске куће. Мислим да коначно имамо филм где ће публика изаћи са осмехом и да су се протекла два сата смејали у континуитету, филм који ће сваког Божића вероватно бити емитован на некој националној телевизији као рекапитулација протекле године, каже Марко Јовичић.
– Мени је ово прво филмско остварење и било је врло захтевно за мене, али сигурна сам да ће то оставити вечни траг на мој живот и сећаћу се врло радо тог дела живота где смо сви заједно проводили дане на Мачкату. Било је пуно живота, авантура, нових искустава, људи које сам упознала и заиста сам пресрећна што сам била део овог пројекта, Дуго смо ишчекивали реакцију публике и мислим да су синоћ превазиђена наша очекивања. Хвала Врњаачкој Бањи што је препознала потенцијал овог филма, рекла је Анастасија Кнежевић.
Филм „И у добру и у злу“, који је такође у такмичарском програму, представили су: Милица Константиновић, сценаристкиња, Владимир Алексић, редитељ и глумци Саша Ђурашевић, Гала Виденовић и Снежана Јеремић Нешковић. Топла, духовита и хаотична породична драма говори о љубави, раскидима који можда нису коначни и о мајкама које знају шта је најбоље. Позоришна представа из 2012. године преточена је у сценарио овог камерног филма.
– Из реалних проблема су изашле најкомичније ствари и то ми је некако у овом филму јако драго. Нисмо јурили да постигнемо фазон ради фазона, него смо из неких искрених односа и проблема успели да добијемо животну, тачну и веома комичну причу, каже Саша Ђурашевић, задовољан оствареном улогом.
– Драму смо претворили у комедију, да не буде тешка прича о животу уметника, да људима буде пријемчиво. Има две линије приче: озбиљну о разводу, реалистичну и другу када дођу маме које су носиоци комедије. Влада и ја смо дошли на идеју да се то преточи у сценарио. То је био велики задатак зато што је позориште један медиј у коме ви можете да имате гег и претеривање, а филм то не трпи, рекла је Милица Константиновић.
– Сматрам да наша кинематографија треба да производи лепе мале животне приче у којима љубав побеђује на крају, као што то раде у белом свету. Наравно велики је посао да се позоришна реалност претвори у филмски сценарио и мислим да смо то јако лепо урадили, каже Владимир Алексић.
– Мени се филм јако допао и презадовољна сам резултатом. То је једна фина, суптилна комедија, без икаквих вулгарности, са мером, динамика је постигнута и јако сам срећна да сам део једног тако квалитетног и лепог пројекта. Морам да кажем и то, кад би сваки глумац имао оваквог редитеља, Влада је без премца, изјавила је Снежана Јеремић Нешковић.
ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗДАЊА ФИЛМСКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ
Да је Фестивал филмског сценарија и простор у ком се чувају сећања, отварају архиве и изнова чита историја домаће кинематографије, показала је и промоција издања Филмског центра Србије, „Јутро у мраку“ Милоша Чолића и „Српски филм: шездесете“ Саше Радојевића.
Кроз ова дела, представљена у оквиру пратећег програма, трећег дана јубиларног, 50. Фестивала филмског сценарија, аутори су публици у врњачкој Библиотеци приближили различите, али подједнако важне погледе на домаћу кинематографију. Један кроз филмске приче, анегдоте и заборављене трагове прошлости, а други кроз анализу једне од најзначајнијих деценија српског филма.
Чолићево дело доноси паралелну историју југословенског и српског филма и културе, испричану у 14 циклуса, са око 70 прича, засновану на архивским истраживањима, заборављеним биографијама и причама које су остале ван главних токова филмске историје. Међу темама су бомбардовање Београда, Голи оток, филмски фестивали, као и приче о Данилу Кишу, Бориславу Пекићу, Стиву Тешићу и другима. Говорећи о настанку књиге, Чолић истиче да је она заправо настала штампарском грешком, објашњавајући да га је погрешно наведен податак о филму „Јутро“ Пурише Ђорђевића одвео до вишегодишњег истраживања архивске грађе широм Србије. Наиме, у једној монографији, главна улога Милене Дравић погрешно је повезана са Слободанком Стефановић, што је аутора подстакло да истражи ко је била жена која се појавила у тој погрешној белешци.
Друго представљено издање, „Српски филм: шездесете“ Саше Радојевића, посвећено је српској кинематографији од 1960. до 1969. године, мада аутор књигу не посматра искључиво као преглед филмске продукције шездесетих година, већ као наставак ширег истраживања српске кинематографије и покушај да се кроз филм сагледају друштвене и културне промене тог периода.
– Моја основна намера је била да направим један мали лични инвентар српске кинематографије, рекао је Саша Радојевић објашњавајући да је књига о шездесетим наставак публикације „Српски филм педесете“, објављене пре три године. Аутор истиче да књига није само историографски преглед једне деценије, већ део ширег подухвата посвећеног српској кинематографији. Шездесете, према његовим речима, представљају један од најзначајнијих периода домаће кинематографије, са великом концентрацијом квалитетних филмских остварења. Посебан значај шездесетих види и у променама које су се дешавале ван самог филма. Развој телевизије, појава популарних серија, мјузикала и музичких комедија, као и јачање урбане културе, утицали су на теме и естетику тадашње кинематографије. Истовремено, снажан талас ратних филмова имао је важну улогу у изградњи друштвеног и државног наратива, док је посебно место заузимао црни талас, који је, како је истакао, остао утицајан до данас.
ТРЕЋЕ ВЕЧЕ 50. ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА
Трећи дан јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија – Горки лист протекао је у знаку разноврсних филмских остварења.
У сали „Биоскопа“ током дана приказан је филм „Милева Ајнштајн“, сценаристкиње Селене Станковић и редитељке Андријане Стојковић, који кроз причу о Милеви Марић осветљава њен живот, научни рад и однос са Албертом Ајнштајном. Поводом 150 година од њеног рођења, филм настоји да исправи историјску неправду и сачува сећање на једну од најзначајнијих научница свог времена. Уочи вечерње пројекције, на амфитеатру публику су поздравили сценаристкиња филма Селена Станковић, продуценткиња Данка Милошевић и глумица Сташа Николић.
Представници екипа филмова приказаних трећег дана фестивала прошетали су црвеним тепихом на Тргу културе, одакле су се упутили ка Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“, где су их дочекали бројни гледаоци пред почетак пројекција.
Вечерњи програм на амфитеатру настављен је премијером филма „Дупликат“ сценаристе Бориса Лукмана и редитеља Марка Глушића. Филм је снимљен по сценарију који је освојио прву награду на конкурсу Фестивала филмског сценарија за најбољи оригинални сценарио 2025. године. Филм прати повученог програмера Јана, чију свакодневицу ремети долазак колеге који изгледа потпуно исто као он и постепено преузима његов живот. У потрази за истином, Јан се суочава са све нејаснијом границом између стварности и сопствене параноје.
Након пројекције филма, публику су поздравили сценариста и редитељ филма, асистент костима Александра Вучковић, други асистент редитеља Марија Глушић, организатор Никола Лакић, први асистент редитеља Анђела Ђуровић, монтажер Андреј Крижан, извршни продуцент и глумац Ђорђе Крећа, као и глумци Андреј Лукман, Анастасија Кнежевић, Миљан Прљета, Ана Лазаревић, Димитрије Мита Илић, Снежана Јеремић, Анђела Јанковић.
Завршницу треће фестивалске вечери обележило је приказивање филма „Мачји крик“ чији су коосценаристи Горан Паскаљевић и Ђорђе Сибиновић, а редитељ Сања Живковић. Филм прати Милену, чији се снови о слави руше након рођења детета са ретким генетским обољењем. Док њена породица води борбу за старатељство над унуком, Милена покушава да пронађе свој пут и избори се са теретом сопствених одлука. Пред фестивалском публиком су се нашли сценариста Ђорђе Сибиновић, продуцент Петар Паскаљевић и глумица Сања Микитишин.
Треће фестивалско вече било је и вече сећања. На дан када би Данилу Бати Стојковићу био рођендан, са посебном емоцијом публика је могла да се присети великана српског глумишта, чији уметнички траг и данас живи кроз његове незаборавне улоге, али и кроз Амфитеатар „Данило Бато Стојковић“, манифестацију „Дани Данила Бате Стојковића“ и „Спомен-собу“ посвећену његовом животу и делу.
Програм је треће вечери употпунио концерт „Музика из филмова“ на Тргу културе, у извођењу бенда „Locomotion“.
