ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО 4. ДАН
На тераси врњачког „Биоскопа“, четвртог фестивалског дана, у Фестивалском радију разговарало се о досадашњим утисцима, филмским причама и стваралачким искуствима, али и о сусретима са публиком и атмосфери која прати јубиларно, 50. издање Фестивала. Гости Фестивалског радија били су сценаристкиња филма „Милева Ајнштајн“ Селена Станковић и глумица Сташа Николић, као и сценариста филма „Дупликат“ Борис Лукман.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ – 12.8.2026.
На конференцији за медије, коју је водио Саша Радојевић, представили су се аутори и глумци филмова приказаних претходног дана: „Милева Ајнштајн“, „Дупликат“ и „Мачји крик“.
Филм „Дупликат“, снимљен по сценарију који је освојио прву награду на конкурсу Фестивала филмског сценарија за најбољи оригинални сценарио 2025. године, представљали су сценариста Борис Лукман, редитељ Марко Глушић, глумци Ђорђе Крећа, Анђела Јанковић, Анастасија Кнежевић, Петар Арсић и Снежана Јеремић. Филм прати повученог програмера Јана, чију свакодневицу ремети долазак колеге који изгледа потпуно исто као он и постепено преузима његов живот. У потрази за истином, Јан се суочава са све нејаснијом границом између стварности и сопствене параноје.
Сценариста Борис Лукман објашњава да је инспирацију за причу пронашао у роману „Двојник“ Фјодора М. Достојевског, али да је желео да је прилагоди савременом времену. Говорећи о награди коју је сценарио добио на фестивалу, истиче да му она представља велику част, али и подстрек за даљи рад.
– Хтео сам да испричам нову причу, узимајући само иницијални концепт романа, а да јој дам неки свој лични печат. Зато сам је сместио у свет корпорација, дигиталног света и IT-а, јер тај аспект неизбежно отвара питања проблема данашњег човека у друштву. Главни јунак је програмер, изолован од окружења и навикнут на живот са минималним социјалним контактима. Причу развијамо кроз питање како појединац, ушушкан у свој мали свет, бива принуђен да успостави контакт са друштвом и пронађе начин да превазиђе сопствене друштвене препреке, каже Лукман.
Редитељ Марко Глушић истиче да је виртуелни свет отворио велики простор за креативну игру у представљању двојника.
– Наш „Дупликат“ је двојник у виртуелном свету, тако да смо могли на више начина да се поиграмо тиме како и у којим тренуцима ћемо га приказати нашем главном лику. То је био један јако леп алат који смо сви користили током реализације, каже Глушић.
Продуцент и главни лик у филму Ђорђе Крећа истиче да главни јунак представља „ново лице радника“ – човека који је, за разлику од некадашњег радника, у знатно бољој егзистенцијалној и финансијској позицији, али је истовремено друштвено изолован.
– Колико год да је у неком деградираном положају у свом окружењу, сва средства којима покушава да се супротстави ономе што му се нађе на путу долазе управо из ИТ-ја и технологије. Тај дигитални свет му је и средство снаге, али на крају и бекство од онога са чим заправо треба да се суочи, каже Крећа.
О филму „Милева Ајнштајн“, који кроз причу о Милеви Марић осветљава њен живот, научни рад и однос са Албертом Ајнштајном, говорили су сценаристкиња филма Селена Станковић и глумица Сташа Николић.
Сценаристкиња Селена Станковић више од 15 година истражује живот и дело Милеве Марић. Њен пут са овом темом почео је још пре 2011. године, а кроз различите форме пројекта, како каже, сазревало је и њено разумевање Милевиног лика. Данас има припремљене документарно-игране филмове на српском и енглеском језику, при чему је верзија за међународну публику прилагођена њеном историјском и културном контексту.
– Идеја је била да прикажем део наше историје за који се не зна, да је Алберт Ајнштајн имао прву жену и која је заправо била њена улога ван тог главног наратива о њој. Није идеја да кажемо да Алберт Ајнштајн не би био ништа без ње. Не можемо да умањујемо значај таквог човека, већ да покажемо да је њен животни пут био другачији – њена борба за породицу, личност, образовање и сопствени идентитет, рекла је Станковић.
Током рада, њена перспектива се мењала, па данас посебно истиче значај женских пријатељстава и чињеницу да је велики део документације о Милеви сачуван захваљујући породици њене најбоље пријатељице. Према њеним речима, управо су то универзалне теме које и данас лако проналазе пут до савремене публике.
Глумица Сташа Николић, која у филму тумачи Милеву Марић, каже да је са овом личношћу била упозната и пре филма, јер је исту улогу играла у награђиваној позоришној представи гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу. Како истиче, управо та улога је, још пре уписа на Факултет драмских уметности, утицала на њену одлуку да се бави глумом.
– Кроз овај филм смо се бавили и неким другим темама. Представа је више била заснована на историјским чињеницама, док је овде у првом плану универзална тема борбе једне жене кроз цео живот, са свим препрекама које је имала у свом времену, али и питање шта је од тих препрека остало до данас, изјавила је Сташа Николић.
Главна јунакиња наглашава да филм не види као искључиво феминистичку причу, већ као настојање да се осветли живот Милеве Марић и чињенице које су дуго биле у сенци.
– Нисмо правили неку ултра-феминистичку причу. Желели смо да испричамо Милевину причу, јер није била довољно испричана и јер се и даље крију многе информације које смо кроз овај филм покушали да осветлимо и отворимо, рекла је Сташа Николић.
О филму „Мачји крик“ говорили су сценариста продуцент Петар Паскаљевић и глумица Сања Микитишин. Том приликом било је речи о настанку филма, који прати Милену, младу жену чији се живот из корена мења након рођења детета са ретким генетским обољењем.
Продуцент Петар Паскаљевић каже да је идеја за филм настала пре готово деценију, када су његов отац Горан и његов пријатељ Ђорђе Сибиновић, на основу разговора и исповести Зорана из околине Крагујевца, заједнички написали сценарио.
– Горан је још за живота добио почетничку подршку Филмског центра Србије и пројекат је кренуо. Међутим, пандемија и његова, нажалост, смрт довели су до тога да пројекат застане. Горан је много волео ту причу и било му је стало да буде испричана. Зато смо размишљали како да пројекат завршимо, а брат Влада је дошао на идеју да направимо копродукцију са Канадом и Хрватском. Срећом, успели смо да ту сарадњу реализујемо и да филм коначно угледа светлост дана, рекао је Паскаљевић.
Глумица Сања Миротишинин, која тумачи Веру, другу жену главног јунака и маћеху детету за које се он бори, истиче да је у питању лик чије је херојство тихо, али снажно. Посебно издваја сусрет са Зораном, човеком чија је животна прича била основ за филм.
– Вера је жена из сенке, нежна и ненаметљива, али истовремено носи велику љубав и племенитост. Мислим да је и она херој, то је тихо херојство које се претвара у велики животни подухват. Упознати таквог човека и видети са колико је љубави приступио борби за своју унуку, нешто је најузбудљивије што сам доживела у животу, истакла је Сања Миротишинин.
ИЗЛОЖБА „ТЕЛЕВИЗИЈА И ФИЛМ: РТС ИЗДАВАШТВО“
У Народној библиотеци „Др Душан Радић“ 12. августа отворена је изложба посвећена издавачкој делатности Радио-телевизије Србије у области филма, телевизије и теорије седме уметности, „Телевизија и филм: РТС издаваштво“, аутора Срђана Чеперковић. Изложба је приређена у оквиру програма 50. Фестивала филмског сценарија, у знак захвалности издавачима књига из историје, теорије и критике филма, који су истовремено и донатори Куће сценарија.
– Кућа сценарија сваке године за време Врњачке филмске смотре организује изложбу издавача књига из историје, теорије и критике филма који су уједно и донатори Куће сценарија. Како бисмо им се захвалили, приређујемо изложбе, рекао је Чеперковић.
Овогодишња поставка, по његовим речима, подељена је у четири целине. Прва је посвећена Слободану Стојановићу, књижевнику и сценаристи и некадашњем уреднику Радио-телевизије Београд. Стојановић је са редитељем Љубомиром Радићевићем 1996. године, на 20. Фестивалу филмског сценарија, покренуо Летњу школу драматургије, која је након његове смрти понела његово име.
– Слободан Стојановић је на известан начин и копча и веза између Радио-телевизије Србије и Фестивала филмског сценарија, па смо одлучили и да му и на овај начин одамо почаст, навео је Чеперковић.
У овој целини изложено је неколико Стојановићевих белетристичких књига, као и књига коју је о њему приредила Драгана Бошковић.
Други део поставке посвећен је естетици телевизије, у оквиру које је изложено неколико књига, док трећа целина обухвата издања о телевизијској играној продукцији РТС-а. УУ оквиру ове целине представљене су две антологије ТВ драме, као и „Водич кроз играни филм Телевизије Београд“ Бојане Андрић, уреднице култне емисије РТС-а „Трезор“. Међу изложеним издањима су и књиге у којима су објављене две ТВ драме Јована Радуловића и још неколико значајних књига.
Четврта целина посвећена је великанима телевизијског стваралаштва који су својим радом били повезани са РТС-ом и филмом. Међу изложеним књигама су издања Слободана Новаковића и Моме Капора.
Изложбу је отворила уредница сложених пројеката у РТС издаваштву, Биљана Бошњак Драгановић, која је заједно са уредницом сложених пројеката у Баштини РТС-а, Ана-Маријом Симоновић говорила о делатност РТС издаваштва и нешто више о изложби Срђана Чеперковића чију су реализацију свесрдно помогле.
Посетиоци и гости Врњачке Бање изложбу могу да погледају током месеца августа у салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“.
ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА РТС-А „ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ – НА РАДИЈУ И ТЕЛЕВИЗИЈИ“ И „СЕЋАЊЕ НА ЂОРЂА КАДИЈЕВИЋА“
Промоција издања РТС-а „Зоран Радмиловић – на радију и телевизији“ аутора Марка Мисираче и „Сећање на Ђорђа Кадијевића“, одржана је у оквиру пратећег програма Фестивала у врњачкој Библиотеци. Публици су представљена издања посвећена легендарном глумцу и редитељу.
Монографију је поводом 40 година од смрти великог српског глумца објавило РТС Издаваштво у саиздаваштву са Народним позориштем Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ из глумчевог родног Зајечара. Доноси најобухватнији преглед његовог стваралаштва на Радио-телевизији Србије. На више од 200 страна документује његов богат опус: телевизијске драме, серије, радио-драме и емисије, уз архивске фотографије и QR кодове који читаоцима омогућавају да истовремено прате сачуване аудио и видео записе, приближавајући Радмиловићево дело новим генерацијама.
– Прва асоцијација када кажемо Зоран Радмиловић и телевизија јесу, наравно, популарне серије које се и данас репризирају: „Мајсторска радионица“, „Више од игре“, које постоје и у форми филмских сажетака. Али ту су и његове улоге у телевизијским драмама. Неке нажалост, нису сачуване, али о њима постоје фотографије, дивне критике. Све смо то инкорпорирали у књигу. Оно што ми је посебно било занимљиво јесте да се, међу педесетак телевизијских драма, издвајају три које су, рекао бих, можда најзначајније у културолошком и друштвеном смислу, али и међу најнаграђиванијима. То су „Дрвени сандук Томаса Вулфа“, по Данилу Кишу, затим „Павиљон 6“, и Чеховљев „Ујка Вања“. Занимљиво је и то да ниједну од те три драме нису режирали домаћи редитељи, истиче Марка Мисираче.
Издање „Сећање на Ђорђа Кадијевића“ посвећено је једном од најзначајнијих аутора српске кинематографије, филмском и телевизијском редитељу, сценаристи и историчару уметности, чије је стваралаштво оставило дубок траг у националној култури. Како је истакнуто, ово је на неки начин омаж Ђорђу Кадијевићу који је недавно преминуо. Био је вишестрана личност чији су живот и дело оставили дубок траг у историји Радио-телевизије Србије, у културној историји Југославије и Србије, али и значајан траг на Фестивал филмског сценарија. О његовом телевизијском и филмском опусу говорили су филмски и телевизијски редитељ, Марко Новаковић, као и филмски критичар, редитељ, сценариста, Саша Радојевић. Кадијевићев ауторски опус обухвата култна остварења попут „Лептирице“, „Светог места“, телевизијске драме „Карађорђева смрт“ и серије „Вук Караџић“, која је овенчана Гран пријем у Риму и уврштена у Унескову ризницу културног добра Европе и света. Стварао је документарне и игране филмове ослоњене на теме националне историје, уметности и књижевности, а препознатљив по смелим уметничким поступцима. За допринос филму и телевизији добио је бројна признања, међу којима су „Златни печат“ Југословенске кинотеке, „Сретењски орден“, „Вукова награда“ и награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело.
ЧЕТВРТО ФЕЧЕ ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА
Четвртог дана Фестивала филмског сценарија, у сали Биоскопа приказан је филм „Ђенерал“, чији сценарио и режију потписује Милослав Самарџић. Радња је смештена у 1943. годину и прати долазак британског генерала Чарлса Армстронга у Врховну команду Југословенске војске у отаџбини, кроз чије сусрете са генералом Дражом Михаиловићем филм осветљава сложене савезничке односе и драматичне околности које су утицале на ток рата у Југославији.
Пре вечерње пројекције, на амфитеатру публику су поздравили продуцент, редитељ и сценариста Милослав Самарџић, дистрибутер филма Ивана Костић и глумци Никола Васиљевић, Никола Дрмончић, Гаврило Јовановић и Стеван Мрђеновић.
У вечерњем програму приказан је филм „Саучесници“, у режији Марка Новаковића, по сценарију Огњена Обрадовића. Филм прати живот брачног пара чију свакодневицу из корена мења саобраћајна несрећа, а суочавање са кривицом и моралним дилемама покреће низ неочекиваних догађаја. Након пројекције филма, публику су поздравили редитељ Марко Новаковић, дистрибутер филма Ивана Костић и глумице Невена Шарчевић и Даница Ристовски.
Крај фестивалске вечери обележила је пројекција филма „Повратак Жикине династије“, у режији Милана Коњевића, по сценарију Милене Марковић. Наставак култног серијала доноси повратак Николе Која у улози Мише Павловића, чији долазак синова покреће низ комичних и породичних догодовштина. Публици су се поклониле глумице Катарина Вељовић и Гала Виденовић.
Вечерњи програм на Тргу културе употпунио је концерт „Вече филмске музике“ у извођењу бенда „Locomotion“.
