У оквиру „ЗУМ феста – Шестог међународног фестивала класичне камерне музике“ у Салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ 25. септембра одржан је округли сто на тему „Клавирска музика 20. и 21. века“. Предавач, др ум. Наташа Пенезић, пијанисткиња, професорка на Факултету музичке уметности у Београду, говорила је инспиративно и питко, а предавање оцењено као изузетно занимљиво.
— Овај округли сто је наставак моје „борбе“ за интегритет музике 20. века и то не само у нашој средини, него и шире. То је проблем глобалних размера, јер пијанисти генерално нису много заинтересовани за музику 20. века. За популарне делове репертоара још и јесу, али има тако пуно музике за коју нико никад није чуо. Из генерације у генерацију питам студенте четврте године који дођу код мене на предмет који се зове „Развој пијанизма у 20. веку“ да наведу једно соло дело написано деведесетих за клавир уз обећање да ће одмах добити десетку за први семестар. Наравно, сви се одмах упињу, јако би желели, међутим, не зна нико. Замислите колико је то чудно уколико знате да се пијанисти баве само клавиром, најчешће не знају ни јаје да испрже до 25. године и јако су поносни на то јер то значи да су само вежбали, а не знају једну такву ствар, не знају ништа написано у другој половини 20. века за клавир који толико обожавају. Зато се дешава да ме све чешће позивају на оваква предавања, а да је проблем глобални сведочи податак да управо долазим из Париза са Конзерваторијума, рекла нам је др ум. Наташа Пенезић пре предавања уз опаску да то што студенте својом искреном љубављу успева да заинтересује за ову тему и што их је све више у њој, говори да читава прича има смисла, те да долазак сваке особе чини пуно за музику.
Када се говори о 20. веку говоримо о једном тренутку у историји цивилизације који је доживео нагло убрзање технолошког, научног и уметничког развоја. Говорећи о 20. веку људи се, углавном, присете прво ратова, али се тиме губи огроман део лепоте тог доба, а 20. век обилује лепотом и љубављу. Такође, за ово време везано је и низ табуа, а један од њих је да је у овом веку стварана „музика без душе“. Др ум Наташа Пенезић својим предавањима настоји да уклони вео заборава са неоткривених музичких драгуља, али и да музици 20. века „да“ недостајуће извођаче, музикологе, писце, истраживаче и да свету приближи то огромно неистражено поље.
