У Замку културе, 30. септембра, отворена је изложба под називом ,,КАНГА – тканина која говори”. Ауторка ове изложбе је Александра Продановић Бојовић, виши кустос Музеја афричке уметности. Изложени предмети набављени су током ауторског истраживања (2021-2024) и представљају део тканина из фонда Музеја Афричке уметности, пореклом из Кеније, Танзаније и Јужноафричке Републике. Ту су још и одевне креације инспирисане кангама танзанијских дизајнера Фаруха Абделе и Кристина Мхандоа, као и слике танзанијског уметника Идија Микидадија Буша рађене техником акрил на канга тканини.
– Ова изложба је важна јер приказује једну другу страну уметничког наслеђа Африке, ону недовољно познату страну и материјалне и популарне културе, а то је одевање. Кажем опет уметничко наслеђе јер ове изложене тканине служе за одевање и као такве користе се већ 150 година. Међутим, оне су један непресушни извор ликовних мотива који су уједно и записи историје и ти симболи на тканинама су уткани у саму културу и имају своја значења, истакла је Александра.
А шта нам то канге ,,говоре”, објаснила је Александра кроз стручно вођење изложбом. Канге носе у себи богату историјску симболику. Потичу са Свахили обале где су прве ручно осликаване тканине (прототипови канги) правиле припаднице нижих слојева и робиње у другој половини 19. века. Због упадљивих украсних мотива и боја, те тканине су добиле назив ,,канга” по свахили имену за птицу бисерку, раскошног перја. Укидањем ропства (1897) почиње индустријска производња канги која траје више од века. Канге су препознатљиве по натписима на свахили језику. Поруке потичу из богатог наслеђа народних пословица и изрека, свахили поезије и стихова традиционалних тареб песама; али могу бити и пропагандно-политичке. Те поруке су различите намене, тематике и везане су за разне прилике. Текстуалне поруке нису и једине које ,,говоре”. Оно што је можда и најпримамљивије код канги јесу разноврсни ликовни мотиви као и богат колорит који представљају својеврсне симболе које носилац канге жели да истакне путем те невербалне комуникације.
– Канге, традиционално, служе као одећа жена. Користе се готово као омотачи, правоугаоног су облика. Жене се тиме обмотавају: или око стука или око пазуха. Увек се продају у пару, две исте, да једна може да служи као покривач за главу што је нарочито битно у исламским заједницама, објаснила је Александра.
Након стручног вођења изложбом, публика је имала прилике и да погледа један кратак документарни филм који је настао као резултат истраживачког боравка ауторке у Танзанији. Изложба ,,КАНГА – тканина која говори”, у Замку културе, биће актуелна до 25. новембра.
