Бањско лице са разгледнице

Аутор:Весна Ђорђевић

Врњачки паркови проглашени су за „Споменик природе“ 2010, а зачети још у нацртима Франца Винтера 1893. Међутим, поједини примерци у парку, попут црног бора наспрам Хотела „Бреза“,  старији су и од саме Бање и 1868. године када је формирано „Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима“.  Поред споменутог бора, хвале вредан је и јасен уз Дечије игралиште који броји 120 годова, седамдесетогодишње софоре испред Термоминералног купатила, таксодијуми – мочварни чемпреси који могу да достигну старост и до 250 година, који су на потесу између тениских терена и Јапанског врта. На понос је и један брест али и бројне друге ретке  врсте попут ловор вишње или црвенолисне букве.  Међу стотину педесет врста стабала у бањском парку, аутохтоних  врста лишћара и четинара, куриозитет је секвоја код „Врачара“.  Двадесет три хектара бањског парка негује, штити и одржава Јавно предузеће „Бањско зеленило и чистоћа“

Црни бор у Врњачком парку– заштићено природно добро друге категорије

– Стабла у Врњачком парку су доста стара, али се брижљиво негују, редовно орезују и третирају хемијским премазима који штите од даљег труљења и пропадања, односно од инсеката и гљивичних болести. Лепо време и пријатне температуре и током позне јесени дозволили су да комплетан парк у домену редовних активности буде чак два пута обрађен. Захваљујући управо тој благовременој заштити, нисмо имали великих губитака у јануару када су у кратком року пале велике количине влажног, тешког снега, а дрвеће није подлегло ни под ударима ветра. Имали смо ломове једне смрче код Дечијег игралишта и једног белог бора на Променади, пао је бор изнад Јапанског врта и кестен у дрвореду Моше Пијаде, објашњава нам дипл. инж. агр. Марина Илић, извршни директор у Јавном предузећу. Радимо у складу са прописима Завода за заштиту природе и сарађујемо са Шумарским факултетом из Београда, на редовној смо линији са професорком Милком Главендекић и придржавамо се њених савета. Парк је сачињен од стабала која доживљавају велику старост, неопходна је само адвекватна нега, додаје Марина Илић.

Парк је заштићено природно добро и без новог пројекта ни једна биљка не може бити усађена. Пре извесног времена покренута је акција донирања стабала за Централни бањски парк. Апел је наишао на велики одзив грађана, а током шест година засађено је 250 нових стабала. Замена палог дрвећа извршена је по мануалима који се воде и на основу којих свака јединка има својеврсну личну карту. С обзиром да је одређена врста већ постојала у парку на датом месту, то је и пријем нових стопостотан.

Пре извесног времена дошло је до сушења великог броја четинара и углавном они и недостају, иако се обнављање врши редовно. У просеку, годишње се 10 до 15 великих стабала осуши или поломи, а засади око 60 у складу са планом и програмом.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ