POSTCOVID РЕХАБИЛИТАЦИЈА У БАЊАМА СРБИЈЕ
У Хотелу „Врњачке терме“, у Великој сали за конференције, од 25. до 26. маја одржана је Трећа берза привреде и саветовање о postcovid рехабилитацији у бањама Србије у организацији ТОПС Кластер центра Београд. Мирослав Ћирић, стратегијски менаџер, идејни је творац овог пројекта.
Пријатан боравак и успешан рад учесницима скупа пожелела је др Ната Ћирић, председница Скупштине ТОПС Кластер центра Београд.
Председник врњачке Општине, Бобан Ђуровић, у свом обраћању похвалио је рад и ангажовање ТОПС Кластера који годинама уназад доприноси афирмацији и бољем положају наших бања.
– Сам развој туризма и његово учешће у БДП, кроз приходовну страну буџета се показао као пројекат који може допринети великом развоју наше Србије, јер туризам покреће и друге привредне гране.
Врњачка Бања је у неколико последњих година отворила и реновирала више од десет хотела који су упослили више од хиљаду људи. Врњачка Бања је једна од највећих у кластеру наших бања, локомотива у развоју бањског туризма. Трудимо се да будемо локомотива у развоју српског туризма, наравно, уз подршку великих центара, пре свега мислим на Београд, који у домену туризма нема премца и ми тежимо да будемо као они. На нивоу унутрашњости, ван Београда, ми смо на основу броја ноћења, броја посетилаца, броја инвестиција по броју становника и површини, међу значајним дестинацијама. Волимо да учимо од најбољих. Сарадња са Туристичком организацијом Београд је на високом нивоу.
Врњачка Бања се труди да синоним лечилишног места прошири са великим спектром понуда који ми имамо, а то је спортско-рекреативни туризам, високобуџетни туризам и туризам манифестационог карактера. Врњачка Бања има комплексну туристичку понуду, она је кластер који може да понуди више сфера свим гостима који долазе, свим старосним категоријама и то јесте била наша идеја и интенција пре пар година када смо разговарали са Специјалном болницом „Меркур“ која је у том тренутку уз подршку тадашњег Хотела „Соларис“, на неки начин и одржала туризам Врњачке Бање. Заједничким снагама, међусобном подршком, смерницама Факултета за хотелијерство и туризам, направили смо такав план за Врњачку Бању који је резултирао са више од десет хотела разних категоризација, углавном високих, са великим велнес и спа програмима. Наша идеја и жеља била је да бањски туризам добије и ту ноту која је недостајала.Трудимо се да одржимо оно што је вековима преношено у наслеђе, а то су пре свега јавне површине, парковске површине и изворишта, да развијемо планину Гоч, да створимо бољу комуникацију и повезаност уз подршку Владе Србије и да уз подршку Министарства туризма капиталне пројекте у домену и области туризма и популаризације Бање остваримо успешно, што смо и учинили. То је данас довело до тога да смо у 2019. години премашили задату бројку од милион ноћења, наравно са гостима СБ „Меркур“, и стали у ред првих туристичких дестинација, после Града Београда, са бројем посећености, са тенденцијом да тај број развојем нових хотела и нових садржаја буде још већи. Требало би променити свест код људи да бање у Србији нису само лечилишна места. Бање попут Врњачке нуде широк спектар понуда, од спорта, рекреације, од манифестација, од уживања у високом квалитету услуга, али све то упаковано уз подршку СБ „Меркур“ који може сваком свом госту, здравом и болесном, да пружи одређене услуге.
Ковид је велики ударац за туризам и последице су несагледиве. Локална привреда Врњачке Бање остварила је принцип одрживости система, сачували су своје раднике што је за велико поштовање.
СБ „Меркур“ као окосница развоја туризма Врњачке Бање и један од стубова здравственог туризма на нивоу Србије, са својим менаџментом покренула је пројекат постковид опоравка и на нама је да то спроводимо у дело.
Велика захвалност Министарству туризма које је подржало све пројекте у Врњачкој Бањи из области туризма. У наредном периоду радићемо на туристичким садржајима. Имаћемо атракције које ће бити препознатљиве и једине у Србији, већ у овој години. Отворићемо највећи и најмодернији аква парк у Србији, панорамски точак, развијаћемо планину Гоч. У сарадњи са другим бањама Србије, са великим центрима попут Београда, ми можемо да будемо кластер који ће бити озбиљан на светској мапи понуде, с обзиром да су трансфери од тих наших туристичких центара сат и по до два сата вожње. Имамо добре односе са другим бањама, заједно наступамо на многим тржиштима, рекао је Бобан Ђуровић, поздрављајући учеснике.
У својству домаћина, поздравне речи и добродошлицу упутио је власник Компаније „Милојевић“, Драгиша Милојевић.
Према речима директора СБ „Меркур“ др sc. мед. Дејана Станојевића, „Меркур“ тренутно има преко 40 постковид пацијената на рехабилитацији. Реч је о комерцијалним гостима. Он је изразио наду да ће се постковид рехабилитација реализовати и преко Републичког фонда здравства и најавио отварање новог хотела за идућу годину.
КБЦ „Бежанијска Коса“ два пута била је у ковид систему. Присутне је поздравила и доц. др Марија Здравковић, директорка. Она је посебно поздравила др Станојевића, иницијатора постковид рехабилитације у Србији.
– Ми из струке смо видели да је нашим пацијентима неопходна постковид рехабилитација, јер је велики број људи успешно излечен, али остале су последице Ковида које ми не можемо да лечимо у болницама. Њима је потребна брига и нега да изаћу из проблема, рекла је др Здравковић и подсетила на податак да је пријемна амбуланта „Бежанијске Косе“ у овом периоду прегледала око 40.000 људи. Она је истакла да их је одржала слога, разумевање, добра координација и комуникација.
Успешан рад учесницима Берзе и саветовање пожелео је Звонко Туфегџић, директор Регионалне коморе Краљево.
Трећу берзу привреде и саветовање о postcovid рехабилитацији у бањама Србије отворио је Жикица Несторовић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација у сектору туризма.
– Другу годину заредом када говоримо и дискутујемо о било којој привредној грани, почињемо и завршавамо са последицама пандемијске кризе, мерама подршке, плановима за опоравак. Тако је и када је реч о туризму. Може се слободно рећи да је туризам једна од привредних грана која је, на жалост, највише погођена и угрожена, те после рекордних резултата у 2019. години, која је била најбоља година српског туризма до сада, уместо нових рекордних година, данас дајемо све од себе како бисмо се најбржа могуће вратили тамо где смо стали када је завладала пандемија. С обзиром да се последице у туризму осећају и у другим привредним делатностима, заиста се водило рачуна да сектор добије неопходну подршку и спремно дочека нове изазове.
Захваљујући Влади Републике Србије прошле године је усвојено више мера за које је издвојено око девет милијарди динара, а донети су и пакети мера помоћи за привреду који су се односили и на угоститељско-туристички сектор. Ове године су за туризам опредељена средства у износу од 3,692 милијарде динара за субвенције за подршку раду угоститељске и туристичке привреде и за подршку раду хотелске индустрије. Поред мера за опоравак, наставило се са даљим, редовним улагањима ресорног министарства, што је нарочито важно за реализацију инфраструктурних пројеката, како би се, и поред околности, наставило са унапређењем туристичке понуде Србије.
Дакле, и поред пандемије, ми нисмо стали са нашим плановима. Развијамо дестинације, промовишемо их и чекамо тренутак да се укључимо у тржишну утакмицу. С тим у вези, у 2021. смо за инфраструктурне пројекте у туризму определили 600 и по милиона динара, за пројекте промоција, манифестација и едукација у овом сектору 115 милиона динара, а за кредите преко Фонда за развој, 90 милиона динара. Такође, стратешки су дефинисани туристички производи, туризам градова, манифестације, планински туризам, бањски и здравствени туризам, тематске руте, рурални туризам, наутички туризам, пословни туризам, културно наслеђе, специјални интереси и транзитни туризам. Поред улагања у нове садржаје, смештајне капацитете, базичну инфраструктуру, неопходно је и јачање промоције у дигиталном окружењу, што смо предвидели капиталним пројектом дигитализације туристичке понуде.
Поред низа негативних ефеката које нам је донела пандемија, не можемо а да не споменемо и условно речено добре стране претходног периода. Сектор је у највећој кризи опстајао, захваљујући пре свега домаћим туристима који су услед затворених граница свој одмор или део одмора проводили у Србији. Ово је изузетно важно са аспекта домаћих туриста јер смо свесни да су многи наши суграђани по први пут прошле године путовали по својој земљи као туристи. Верујемо да су искуства била позитивна и да ће домаћим туристима и убудуће бити навика да путују по Србији, а свака конструктивна критика, уколико је нешто недостајало, више је него корисна за сваког пружаоца туристичких и угоститељских услуга, јер нам је свима заједнички циљ да перманентно радимо на унапређењу квалитета и атрактивности туристичке понуде Републике Србије.
Главни предуслов опоравка и даљег позиционирања Србије као туристичке дестинације је успешна имунизација грађана, међу којима је запосленима у угоститељско-туристичком сектору дат приоритет. Предност Србије је чињеница да је један од лидера у спровођењу плана вакцинације. Само успешна имунизација може да омогући несметано кретање, успешно превазилажење последица и одрживу перспективу, рекао је Жикица Несторовић.
Доц. др Марија Здравковић одржала је предавање на тему „Cоrona вирус и postcovid рехабилитација у бањама Србије“. Уследила су предавања: спец. др мед. Александар Ђенић, кардиолог – „Postcovid опоравак у СБ Чигота“, проф. др Ксенија Бошковић, председница Републичке комисије за рехабилитацију – „Postcovid рехабилитација“, Марија Весковић, ПКС РПК Крушевац, панелиста са темом „Програм промоције предузетништва и самозапошљавања, Зорица Лешевић, ПКС РПК Краљево – „Програми за развој привреде“, Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда – „Српски туризам у постковиду“, Драгољуб Лукић, фирма „Chip Card“ – „Иновације на тржишту IT сектора, доц. др Данијела Пецарски, заменица председника Академије струковних студија Београд – „Сарадња РХ центара и туристичке привреде са Академијом струковних студија“, Јелена Чеперковић, директорка Угоститељско туристичке школе – „Учешће на пројектима и образовање кадрова за потребе привреде“ и Владан Вешковић, секретар Удружења бања Србије – „Здравствени туризам за време и после короне“.
Други дан Берзе обележио је округли сто на тему „Како решити актуелне проблеме у пословању РХ центара, настале због последица епидемије Cоrona вируса и могућност увођења postcovid рехабилитације“.