„НЕГОВАНА ДИВЉИНА, ФИЛМ И АЛТЕРНАТИВНИ ФИЛМ“
Нишлија Бојан Јовановић, антрополог, књижевник и синеаста дипломирао је и докторирао етнологију на Филозофском факултету у Београду и радећи у Балканолошком институту САНУ стекао звање научног саветника.
Књига „Негована дивљина – Филм и алтернативни филм“ обухвата есеје, интервјуе и ауторизована излагања Бојана Јовановића на теме свог богатог филмског опуса, алтернативног и експерименталног филма, филмске субверзивности и ониричности, односа алтернативне и официјелне кинематографије, али и шире гледаних кодова ових двеју култура. Књига садржи и Јовановићеве есеје о Ендију Ворхолу, Џону Џосту, Андреју Тарковском, Р. В. Фасбиндеру… У поглављу „Биоскопска парадигма“, Бојан се бави феноменом колективног доживљавања илузије стварности, али веома прецизно, са становишта психологије и антропологије. Сегменти књиге који носе називе: „Субверзивно значење“, „Ониричка имагинација“, „Моћ почетка“, „Експериментално и алтернативно“, „Манифестно и латентно“. У другом делу књиге објављује своје текстове у којима се бави великим филмским ауторима и њиховим делима, као што су: Елем Климов („Иди и гледај“), Елдар Шенгелаја („Плави врхови“), Хектор Бабенка („Пољубац жене паука“), Жан Лик Годар („Детектив“), Акира Куросава („Ран“), Роберт Земекис („Повратак у будућност“), Питер Вир („Сведок“), Андреј Кончаловски („Помахнитали воз“), Андреј Тарковски („Жртвовање“), Дејвид Линч („Плави сомот“), Годфриј Ређио („Којанискаци“), Вим Вендерс, Фасбиндер, Бертолучи, Спилберг, Кишловски, Параџанов, Џармуш…
Снимио је преко четрдесет алтернативних филмова и објавио једанаест књига песама. Важан аспект његовог књижевног рада чине тематски есеји и текстови о домаћим и иностраним писцима. Главне теме Јовановићевог научног интересовања су: традиционална духовна култура Срба и балканских Словена, паганско наслеђе, магијска пракса, представе о смрти, етнопсихологија, теорија обреда, урбана антропологија, антрополошко проучавање зла, истраживање снова и превредновање досадашњег етнолошког и антрополошког наслеђа. Резултати његових истраживања уграђени су у приступе савремених научних проучавања.
Добитник је Вукове награде, Повеље поводом 55 година постојања Другог програма Радио Београда, Награде „11 јануар“, највише признање града Ниша, за постигнуте резултате у области науке и књижевности.
