У Кабинету председника општине Врњачка Бања, 2. септембра, одржан је састанак на тему издашности врњачких извора, с посебним акцентом на извор „Слатину“ која је средином јула ове године пресушила, а која је иначе најплићи извор у Врњачкој Бањи. У циљу поправљања издашности овог извора Општина Врњачка Бања у сарадњи са Специјалном болницом „Меркур“ и „Врњачким термама“ уз консултације са стручњацима хидрогеолозима је већ предузела одређене мере, али је потребно време да се резултат тих мера виде. Састанку у кабинету председника присуствовали су Горан Рашула , хидрогеолог и и познавалац геотермалне енргије, представници „Меркура“ и „ВрњачкихТерми“, Бранко Црепуљаревић, хидрогеолог из ЈП „Белимарковац“ , Родољуб Џамић и Бобан Ђуровић.
Ђуровић је са састанка поручио да сваки грађанин Врњачке Бање има право да зна шта се дешава са изворима и издашношћу извора. Међутим, потребно је време да се ураде анализе и потребна испитивања, такође, да се прати количина потрошње воде. Ранијих година експлоатациона зона била је поверена Специјалној болници „Меркур“ у смислу надлежности и чувања. Изменом закона где министарство даје дозволе за истраживање воде, а тек касније се улази у поступак добијања експлоатиционе дозволу, а да истражитељи не морају да обавесте локалну самоупртаву, стање на терену се битно изменило. Дошло се у ситуацију да не постоји тачна евиденција бушотина и експлоатације истих тако да се не могу ни извршити потребна мерења и контрола потрошње. Последњих недеља забележени су протести грађана који се окупљају код „Врапца“ па шетају до „Снежника“ тражећи одговор зашто је „Слатин“ пресушила. Они имају право да питају и траже одговор на то питање, међутим, они то треба да учине на један цивилизован начин, а не да ремете мир гостима који су дошли у Врњачку Бању да се одморе. Таквим понашањем Врњчани штете угледу Бање и туризму.
Горан Рашула у вези са проблемом издашности „Слатине“ дао је следећу изјаву:
–Могу да будем децидан, припремао сам се за овај састанак, у основи проблема је климатски фактор, а то је да је за последњих три месеца било око 50 одсто мање падавина у односу на тридесетогодишњи просек. Године 2017. била је слична маловодна ситуација када су на три извора режими експлоатације доведене на минимум. Од тада Општина озбиљно на овом проблему ради, прати стање и предлаже мере, рекао је Рашула.
Специјална болница „Меркур“ је једина установа која је имала експлоатаиционо право и годинама се старала о извориштима.
– Са сличним проблемом сусрели смо се и 2019. године по питању извора „Језеро“. Сада нас Врњчани прозивају, међутим донет је закон по коме свако може да врши истраживања а да тек касније тражи експлоатаициону дозволу. Верујем да ћемо на основу мишљења струке, Горана Рашуле и проф. доцента Владимира Живановића, као и међусобном сарадњом и договором, предузети мере које ће допринети решавању проблема, рекао је др Дејан Станојевић, директор Специјалне болнице „Меркур“.
– Одређене мере су предузете, и по мишљењу хидрогеолога побољшања има, мерења показују да се смањењем потрошње, те постављањем славина на тзв. Џаминку да вишак воде не би отицао, ниво воденог стуба подигао . У том смислу се очекује да вода на „Слатини“ поново потече. На састанку смо донели закључак да се максимално смањи потрошња воде од стране Специјалне болнице „Меркур“ и „Врњачких терми“. У том смислу „Врњачке терме“ ће у потпуности обуставити потрошњу са ИГБ 124 и прикључити се на водоснабдевање из „Белимарковца“. Ми смо тражили подршку Републичке инспекције за воду да у експлоатационој зони попишемо све бушотине које се користе како бисмо могли да поставимо мераче и контролишемо потрошњу воде. Потом ћемо од Рударско геолошког факултета затражити да нам ураде стратегију о коришћењу минералних вода, изјавио је Бобан Ђуровић по завршетку састанка.