На фотографији: Са терена

Леров тунел се спрема да открије неиспричане приче

Весна Ђорђевић

Деоница од 76  метара тунела испод Црквеног брда у центру Врњачке Бање, изграђеног током Другог светског рата и познатог као „Леров“, биће стављена на услугу туристима. Идеја рођена 2017, након значајних напора уложених у израду елабората за потребе пројектно-техничке документације на нивоу идејног пројекта као главног документа за грађевинску дозволу и реконструкцију, односно доградњу тунела, ускоро улази у званичну реализацију.

На основу узорака узетих из тунела ради испитивања састава и издржљивости стена, као и ради геолошког картирања терена, стручњаци Грађевинског и Рударско-геолошког факултета из Београда проценили су да је објекат безбедан за реконструкцију, те да се врло лако уз минималне корекције може отворити за посетиоце.

Идеју је подржао и Завод за заштиту споменика културе из Краљева под чијим покровитељством је цело Црквено брдо као културно историјска просторна целина од великог значаја, па самим тим и Леров тунел.

Иако не постоји званично формирана историјска слика функције тунела, зна се да је у мају 1942. испод Црквеног (тада Александровог) брда у Врњачкој Бањи  почело је копање тунела који је према првобитној замисли требало да буде склониште немачког Главног штаба за југоисток. Радовима је руководио генерал Александар Лер, командант немачких  трупа за Балкан  и Југоисточну Европу, вођа Десанта на Дрвар и командант шестоаприлског бомбардовања Београда. Тунел је пробијен тек годину и по дана касније када су се две екипе, копајући истовремено са две стране, сусреле у средини испод брда. За радове су ангажовани мештани, а према неким причама Врњчана, после пада Италије и Италијани који су се затекли у овим крајевима. Тунел дуг 234 метра немачке окупационе снаге користиле су као магацин оружја и муниције. Леров тунел је повезан и са Вилом „Туркуловић“ (данас Хотел „Променада“), док  други започети крак тунела у правцу пијаце са једне и Виле „Пећ“ са друге стране, никада није завршен.

Јединствености тунела доприноси чињеница да је пре скоро осам деценија грађен у живој стени, као и да је данас код нас јако мало објеката из Другог светског рата очуваних у тој мери. Да ће туристичка понуда Врњачке Бање реконструкцијом и отварањем тунела за посетиоце добити много став је и координатора пројекта, проф. др Војина Чокорила, професора Рударско-геолошког факултета из Београда у пензији, који је од првог обиласка тунела уверен да би била штета да тунел и његови туристички потенцијали не буду искоришћени.

Главни архитекта је Милош Станковић, пореклом Врњчанин. Идеја је да поред седам постојећох просторија буде изграђена још једна, осма. Првобитни изглед Леровог тунела биће измењен у делу који се односи на безбедност посетилаца. Највеће новине везане су управо за улаз у тунел где ће бити формиран мањи трг.

– Паралелно са израдом документације за грађевински део посла,  ради се и на ентеријеру тунела, а теку и припреме за модерну презентацију старе Бање – да онај ко прође кроз тунел доживи период Другог светског рата и добије утисак проласка војника кроз тунел у том периоду, односно да доживи повратак у прошлост. Планиране су две тематске целине: Србија у време немачке окупације и Врњачка Бања у том периоду. Идеја је да се кроз седам постојећих соба одради музејска поставка, док је осма – мултимедијална просторија (чија изградња је обухваћена пројектом и која ће бити широка пет, а дугачка осам метара,  и где ће висина таванице бити 3,5 метра) предвиђена за велико финале посете. Овај део посла поверен је Архимедиа групи са Електронског факултета у Нишу, тачније лабораторији за рачунарску интелигенцију и информационе технологије, која се бави дигитализацијом националне баштине, односно применом информационих технологија у  представљању природних, културних и историјских знаменитости. Сарађујемо са Оливером Николић која је архитекта, стручњак за дизајн ентеријера, изложбених простора и музејских поставки и Драганом Павловићем чија је специјалност промоција историјског наслеђа, каже Милутин Думановић, помоћник председника општине Врњачка Бања.

На излазу из тунела пројектом је предвиђена изградња сувенирнице, рампе за инвалиде, мокрог чвора и мини трга који ће се уклопити у постојеће уређење око водопада. Биће формирана целина која гледа ка Променади и Улици хероја Чајке.

– Испоштована су сва правила и најновији стандарди овог типа и верујем да ће то бити нова прелепа слика на тој страни Црквеног брда. Пажљиво смо градили сваки корак овог пројекта и зато смо сигурни у његов успех. Министарство туризма и Општина Врњачка Бања уложили су до сада 700.000 евра у уређење Црквеног брда, а имамо обећања да ће нас подржати и у реализацији овог пројекта. После свега, мишљења сам да ће отварање Леровог тунела за посетиоце бити круна реконструкције, закључује Думановић.

У израду пројектно-техничке документације за реконструкцију и доградњу Леровог тунела Општина Врњачка Бања уложила је четири милиона динара, а партиципираће и у финансирању радова. Процена стручњака је да ће за комплетан посао бити потребно око 50 милиона за које ће Врњачка Бања конкурисати код Министарства туризма.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ