ПРОЈЕКАТ ЗА КОНКУРЕНТНУ ПОЉОПРИВРЕДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.
Пројекат за конкурентну пољопривреду Републике Србије представља потпуно нови концепт доделе бесповратних средстава (50:40:10), планираним да траје од 2021-2024. Овај пројекат, који се реализује на основу споразума о зајму између Републике Србије и Светске банке, намењен је подршци пољопривредницима, обезбеђивањем извора финансирања за продуктивне инвестиције и јачање веза између примарне пољопривредне производње и пружаоца услуга откупа/прераде/маркетинга пољопривредних производа (агрегатори).
ако се ради о новом приступу подршке пољопривреди, неопходно је да се сви заинтересовани, потенцијални корисници бесповратних средстава, добро упознају са могућностима за њихово остварење. Наиме, Пројекат конкурентне пољопривреде пружа могућност пољопривредницима, било да је реч о физичким лицима, предузетницима, привредним друштвима или задругама, која имају газдинство у активном статусу, да добију бесповратна средства у износу од 50% од укупне вредности инвестиције (са ПДВ-ом) за њену реализацију. Остатак вредности инвестиције реализује се средствима из кредита код пословне банке у износу 40% од вредности инвестиције и са 10% сопствених средстава. Дакле, 50% ће бити бесповратна средства од Управе за аграрна плаћања, 40% је обавезан кредит који корисник узима код неке од пословних банака са којима ће Министарство пољопривреде потписати Уговор о пословно-техничкој сарадњи и 10% сопствено учешће корисника.
У оквиру овог пројекта два су основна програма за подстицаје (грант шеме): грантови за примарну производњу и грантови за прераду.
Грантови за примарну производњу се односе на пројекте за унапређење конкурентности примарне пољопривредне производње, јачање веза унутар тржишног ланца, као и за диверзификацију економских активности на газдинству кроз развој старих и уметничких заната, односно домаће радиности. Тако ће се, кроз ову подршку, финансирати инвестиције у производњу млека, меса, пчеларства, аквакултуре, воћа, поврћа, цвећа, грожђа, осталих усева, тј, ратарских култура, улагања у старе и уметничке занате. Грантови ће се давати за изградњу фарми, набавку опреме за фарме, набавку и постављање пластеника, набавку машина и опреме за биљну производњу на отвореном пољу, набавку и постављање система за наводњавање, противргадне заштите. Прихватљиви су и трактори снаге до 80 киловата, а могу их набављати воћари, виноградари, сточари. Набавка животиња није прихватљива, као и набавка расада једногодишњих биљака и њихова садња (подизање засада воћа)… Минимална вредност прихватљивих трошкова у ове инвестиције је 20.000 евра у динарској противредности, а максимална 50.000 евра.
Општи и посебни услови су скоро идентични као и у националним мерама руралног развоја у погледу капацитета производње, односно површина које произвођачи обрађују (сточари, произвођачи крављег млека, који имају до 19 млечних крава, произвођачи товне јунади до највише 19 говеда, узгајивачи који имају највише 149 оваца и коза или до 29 крмача или 99 товних свиња по турнусу; код поврћа услов је да имају до 0,5 hа производње биљака у заштићеном простору или до 3 hа на отвореном; воћари до 2 hа јагодастог воћа, односно до 5 hа осталог воћа; када је реч о осталим усевима, максимум је 50 hа за инвестиције у набавку нових машина и опреме, а до 100 hа за инвестиције у набавку нових машина и опреме за наводњавање).
Ови грантови намењени су да подрже газдинства која још нису на нивоу да конкуришу за средства IPARD програма. Дакле, мањим произвођачима и даље остају на располагању редовне националне мере руралног развоја а већи произвођачи су покривени кроз IPARD програм. Један од основних циљева пројекта је повезивање примарних произвођача који су тржишно и комерцијално оријентисани са агрегаторима – откупљивачима примарних производа од пољопривредних газдинстава у сврху дораде, складиштења, припреме за тржиште, односно прераде, као и даље продаје и маркетинга, тј. оснаживање веза и снаге тржишних ланаца (предност ће имати учесници већих заједничких иницијатива). Наиме, нов приступ овог пројекта огледа се у обавезној пословној вези газдинства са минимум једним агрегатором, у форми уговора о купопродаји, фактура, откупних листова. Исти услови, тј. докази су неопходни и за агрегаторе.
Грантови за прераду – подршка само за агрегаторе (предузетници, правна лица, задруге), даваће се за пројекте који се односе на унапређење конкурентности и веза унутар тржишног ланца у области откупа, прераде и маркетинга примарних пољопривредних производа, као и унапређење маркетинга производа домаће радиности. Ту улазе инвестиције за унапређење пријема, манипулације, утврђивање квалитета, дораде, складиштења и прераде осталих усева; инвестиције у области прераде и маркетинга млека и млечних производа, као и производа од меса; могу да конкуришу и винарије, за инвестиције у области производње и маркетинга вина, као и пчелари за инвестиције у области прераде и дораде, паковања и маркетинга пчелињих производа. Овде спадају и инвестиције у унапређење маркетинга производа старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности који су сертификовани. На пример, ови грантови обухватају набавку и инсталирање нове опреме у сврху коришћења обновљивих извора енергије и унапређење енергетске ефикасности, набавку нове опреме за дигитализацију и аутоматизацију производних система, укључујући и набавку адекватних софтвера са пратећим хардвером. Између осталог, подржаће се инвестиције у изградњу и опремање објеката за пријем, манипулацију, утврђивање квалитета, чишћење, сушење, складиштење, као и откуп и даљу продају зрнастих производа, инвестиције везане за прераду житарица, изградњу објеката за пријем, чишћење, сушење, складиштење, прераду и паковање житарица са припадајућом унутрашњом и спољном инфраструктуром, набавка нових машина и опреме за прераду житарица… Све то биће дозвољено и за уљане културе, гајено зачинско, лековито и ароматично биље… Најмања вредност пројекта је 25.000 евра, а највећа 400.000 евра у динарској противредности.
Начин остваривања права на бесповратна средства по овом пројекту разликује се по редоследу корака у односу на досадашње националне мере, а односи се и на примарне произвођаче и на агрегаторе. Поступак се покреће подношењем Пријаве за утврђивање права на коришћење бесповратних средстава у оквиру Јавног позива, који расписује Министарство пољопривреде -Управа за аграрна плаћања. Уз пријаву се подноси и пратећа документација, међу којом је новина овог пројекта, тј. документација везана за испуњавање захтева из области заштите животне средине и поштовања људских права – Образац за тријажу еколошких и социолошких стандарда, који се поново подноси и уз Захтев за одобрење пројекта.Управа врши административну обраду пристиглих пријава, спроводи поступак бодовања и рангирања, након чега објављује ранг листу на својој званичној интернет сдтраници. Директор Управе Решењем одобрава право на коришћење бесповратних средстава подносиоцу Пријаве на основу ранг листе, а до висине расположивих средстава утврђених Јавним позивом.
Лице којем је одобрено право на коришћење бесповратних средстава подноси Управи Захтев за одобравање пројекта који укључује и пословни план са прописаним прилозима. Пословни план мора се доставити и одабраној пословној банци, на основу којег банка издаје писмо о намерама којим изражава спремност да подносиоцу захтева одобри кредит који обезбеђује 40% вредности прихватљивих трошкова дефинисаних пословним планом. Потом следи потписивање Уговора са Министарством пољопривреде и након што средства у пуном износу од вредности прихватљивих трошкова буду уплаћена на наменски рачун код пословне банке, корисник бесповратних средстава може почети са инвестицијама и активностима, предвиђеним Пројектом.
За спровођење набавки током реализације Пројекта корисник бесповратних средстава примењује процедуре које су усаглашене са процедурама Светске банке, посебно за набавке робе, посебно за радове, консултантске и неконсултантске услуге, а Управа има обавезу да помогне корисницима у примени адекватних метода.
Сви они који желе да аплицирају за беспроватна средства под условима дефинисаним овим Пројектом, стручно-техничку подршку могу добити од стране Пољопривредно саветодавних и стручних служби, од стране приватних консултаната, одабраних пословних банака.
Зорица Здравковић, саветодавац за агроекономију
