Оснаживање и афирмација културе сећања
Са жељом да се у епохи историјског ревизионизма успостави сарадња и уложе заједнички напори у остваривању мисије Музеја жртава геноцида – сабирање Срба око сећања на страдале у ратовима у 20. веку, од Балканских до данас, у Скупштинској сали Општине Врњачка Бања, 1. јула је организован је састанак представника Музеја и општина Трстеник и Врњачка Бања.
– Ми се трудимо да кроз интезивну комуникацију са органима локалних власти, установама културе и просветним институцијама створимо мрежу компетентних људи и снажних институција како бисмо могли да реализујемо сви заједно на најефикаснији начин програме у области образовања, културе, научно-истраживачке делатности и комеморативне активности и на тај начин, пре свега обновимо културу сећања, а онда и афирмацију културе сећања и то код припадника целог друштва, од најмлађих до оних најстаријих, рекао је директор Музеја жртава геноцида, Дејан Ристић који је на састанак дошао са историчарком, Александром Глишић.
Са жељом да мотивише грађане око оснаживања и афирмације културе сећања на наше претке страдале у ратовима у 20. веку, Музеј је већ припремио пројектне програме које може да понуди локалним самоуправама, институцијама културе и образовања -трибине, радионице, предавања, различите образовне програме, изложбе, научно-истраживачке и стручне скупове, пројекцију документарних и играних филмова који буду повод за разговор и заједничко промишљање, реализацију уметничких програма у области савременог стваралаштва који кореспондирају са одређеним историјским дигађајима, личностима или процесима који су предмет интересовања нашег националнг музеја.

– Ти програми су богати и ми ћемо их дистрибуирати широм Србије свим локалним самоуправама и институцијама културе и просвете које у овом првом таласу покажу интересовање, навео је Ристић на састанку са представницима установа културе и образовања, којим је руководио заменик председника Општине, Иван Џатић.
Намера Музеја је, према Ристићевим речима, да покрене нацију на разговор и промишљање, да се богатимо знањем из прошлости како би биље разумели време у коме живимо и оно које наступа.
– Историја заиста јесте учитељица живота само је питање у којој мери ми желимо да учимо. Оно што охрабрује јесте велико интересовање за националну прошлост свуда у Србији, нарочито међу младима. Ово је позив да се покренемо сви заједно и будемо много одговорнији и као појединци и као припадници српског народа који је толико пропатио у 20. веку, закључује Ристић.