БРАНИСЛАВ БУКУРОВ, ГЕОГРАФ, АКАДЕМИК
Велики српски умови, научници, задужили су будућа покољења са својим достигнућима и делима. Многи њихови проналасци и научни радови се данас користе као основ и упориште у студијама различитих научних дисциплина – у Србији и у свету. Програм „Велики српски научници“ који се преко 15 година реализује у врњачком Замку културе, сваког четвртка у августу, отргао је од заборава седамдесетак изузетних људи који нашу нацију чине поносном. Овај оригинални пројекат са великим ентузијазмом спроводе Јелена Боровић Димић, аутор и академик Видојко Јовић, сарадник, често предавач о знаменитим српским научницима.
Проф. др Видојко Јовић, српски геолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности од 2009. године одржао је у Замку културе, 19. августа, предавање о академику Браниславу Букурову, географу. Међу публиком која је одвојила део свог времена да искаже захвалност и поштовање географу Букурову били су: др Драгослав Костић, др Зорица Костић, проф. др Новак Недић из Краљева, проф. др Драган Ђурчић, Јелена Ђурчић из Вранеша…
– Има људи о којима се мало зна, а оставили су траг у нашој науци и култури. Бранислав Букуров (1909-1986) био је један од најзначајнијих истраживача географије Војводине у ширем смислу, са различитих аспеката. Својим делом створио је солидну основу за даља проучавања Војводине. Докторску дисертацију под насловом „Долина Тисе у Југославији“ одбранио је 1946. године. Тискин цвет једно је од седам српских чуда природе, врста стара 200 милијарди година, строго заштићена, веома ретка. Ови инсекти су индикатори чисте незагађене воде.
Географија пре Букурова није била много развијена у Војводини. Добро је познавао и геологију. Добитник је Медаље „Јован Цвијић“, Награде АВНОЈ-а, Седмојулске награде, Ордена рада трећег степена, Плакете Друштва деографа Војводине, рекао је академик Јовић.
Букуров је аутор многих студија, бавио се популаризацијом науке. За дописног члана САНУ изабран је 1968, а за редовног члана 1979. године.
Академик Јовић упознао је присутне и са др Станиславом Букуровим (1905-1985), академиком који је био лекар, хирург. Он је био савременик са Браниславом, али нема података да су родбински повезани.
М.Ст.Ј.
