У Замку културе, вече 5. августа било је резервисано за подсећање на академика Стевана Карамату (1926-2015), геолога и петролога. О личности и делу великог српског научника предавање је одржао његов некадашњи студент, данас академик, Видојко Јовић.
Најављујући предавача, Јелена Боровић Димић, аутор пројекта „Приче о времену“ и програма „Велики српски научници“ рекла је да увек, са великим задовољством скидају вео таме са једног од српских научника.
– Прошлост је везана за људски заборав. Без обзира што смо мала земља, дали смо велики допринос европској и светској науци. Суштина ових предавања је сећање на претке, значајне људе из прошлости и њихово својеврсно оживљавање.
Стеван Карамата био је несвакидашња личност. Био ми је професор, предложио ме је за Академију. Проф. Стевана сам упознао 1976. године као студент друге године. Покушаћу да вам дочарам то време, његов труд и доприносе које је он учинио за нашу науку. Био је неуморни путник, волео је да буде на терену. Тешко да постоје неке врсте стена које Стеван Карамата није изучавао. Сви су га поштовали, рекао је, између осталог, академик Јовић.
Аристократска породица Карамата одржала се неколико векова. Портрете чланова породице радили су бројни признати сликари. Њихова кућа из 18. века у Земуну постала је културно добро.
– Професор Стеван Карамата припада малој групи научника који су увек третирали геологију као холистичку, свеобухватну науку. Више од педесет година он је решавао или покушавао да реши различите геолошке проблеме узимајући у обзир готово све геолошке и неке сродне дисциплине (петрологија, геохемија, минералогија, регионална геологија, рудна лежишта, тектоника, физичка хемија итд.).
Професор Стеван Карамата је ренесансни тип научника: дао је велике доприносе у многим геолошким дисциплинама. Због тога га многи сматрају једним од највећих геолога у другој половини XX века у тадашњој Југославији, рекао је академик Видојко Јовић.
О Јовану Карамати (1902-1967), Стевановом стрицу, истакнутом математичару и професору у Београду и Женеви, говорили су проф. др Драган Ђурчић и академик Миодраг Матељевић.
