Пун месец, пуна летња позорница и сјајна атмосфера обележили су концерт Влатка Стефановског и V3 Триа, у недељу, 22. августа, у Врњачкој Бањи на Амфитеатру.
–Утисак је феноменалан. Имали смо прекрасно вече, одлично време, надахнути ми, надахнута публика, стварно феноменално. Нисам ово очекивао. Ово је наш 16. концерт овог лета, бенд је увежбан, ми смо уиграни и задовољство је било вечерас свирати у Врњачкој Бањи. Стварно нисам очекивао овакву реакцију иако знам да на моје концерте долази сјајна публика, а примили су нас феноменално. Ваљда знају где долазе, а кад долазе показују да име је стало до тога што ми свирамо. Нешто им значи та музика. Бања је доказала да има рок душу, рекао нам је одмах након концерта један од најбољих гитариста у овом делу Европе, Влатко Стефановски.
Стефановски је име у музичким круговима стекао као лидер култне скопске рок групе „Леб и сол“ са којом је градио каријеру од средине седамдесетих прошлог века и снимио 13 албума. Двадесет година касније започиње соло каријеру и лични печат ставља на још 16 албума.У свом богатом опусу може се похвалити многим успешнима сарадњама са реномираним светским и домађим музичарима – гитаристом Мирославом Тадићем, чувеним мајсторима акустичне гитаре Томијем Емануелом и Стохелом Розенбергом, виолинистом Стефаном Миленковићем, кавалистом Теодоси Спасовим.
Феноменалног гитаристичког виртоуза у Врњачкој Бањи појачавали су бас гитара и бубњеви – Иван Кукић и Јан Стефановски
-Мени је драго што је мој син почео да свира са мном у бенду, моја срећа је велика по том питању. Много је боље да се заједно дружимо, да путујемо заједно, да будемо блиски иако је генерацијски јаз огроман јер ја сам њега добио кад сам имао 43. године. Али нема везе, ми смо стварно као френдови и на сцени, а богами и иза ње, са осмехом и не без поноса прича Влатко.
У публици је те вечери било и оних који су 1976. гледали концерт у Београду најављиван као – последњи концерт у Београду групе „Тајм“ и први групе „Леб и сол“. О тим временима и почецима Стефановски каже: -Пишем мемоаре па кад се нечег не сећам, ја отворим архиву која је прилично богата и консултујем датуме, места, људе, тачније – имена неких сарадника, људи, концерата. Врло добро се сећам и почетака и могу да кажем да се тада правила добра музика.
Влатко је препознатљив као један од највећих гитаристичких виртоуза ових простора, са посебним начином фузије музичких стилова, увек пун нових идеја за наредне пројекте, а о моменту када ће мемоари угледати светло дана, каже: –Доста тога сам написао, али ћу са изласком сачекати док све буде скоцкано како треба.