„Старо српско издаваштво (1494-1918)“

У свету се данас говори око 7000 језика и да би се ти језици очували,  21. фебруар се обележава као Међународни дан матерњег језика. Тим поводом је од 22. фебруара Замак културе богатији за још једну изложбу под називом старо српско издаваштво (1494-1918). Изложба у организацији Културног центра преузета је од Центра за истраживање дигиталне културе у Београду.

Ову поставку аутора мр. Владимира Анђелковића, чини 150 принтова великог формата на којима су приказани портрети и пословне биографије свих великих издавача књига, документи о пословању и артефакти о времену настајања издаваштва као посебне професије, али и стотинак изузетних књига одштампаних на давно заборављеном славеносербском писму.

На самој изложби се може видети и чудесни свет великих издавача, уредника, писаца, дизајнера, лектора, коректора и  редактора… али и сазнати како је настајало српско издаваштво, ко су били сами издавачи и како су се стварале издавачке империје.

Укратко, узбудљива прича о успону двестотинак издавача који су обликовали модерну српску културу у протеклих шест векова, а међу њима и сви венецијански штампари и издавачи, бечки издавачи Курцбек и Новаковић, мали пештански штампари-издавачи, издавачи при штампарији Јерменског манастира, штампарији др. Данила Медаковића и др. Суботића, Брзотиска Бајхелових наследника из Темишвара, Државне и Епископске књигопечатње из Београда, Лајпцига и  Новог Сада, Митрополитско-гимназијалне типографије из Карловаца, Издавачких-књижара Лј. Јоксимовића и Милоша Поповића из Београда, Луке Јоцића из Новог сада,  као и издаваштво породичних династија Валожића, Јовановића, Јанковића, Каулиција али и модерних српских издавача Рајковића и Чуковића, Геце Кона, С. Б. Цвијановића.

Слична  поставка, мање обимна, „Венецијанско издаваштво српских књига“ била је у Замку културе одржана 2019.  године, а ова ће остати на зидовима изложбеног простора замка до краја марта.