Изложба о познатој средњовековној породици Мусић , обласним господарима Моравске Србије налазиће се у делу изложбеног простора Замка културе до краја априла. На данашњем отварању, аутор ове поставке др Љубиша Васиљевић, археолог и музејски саветник у Народном музеју Крушевац, рекао је да она својим концептом омогућава  сазнања везана за властеоску породицу Мусић, значајне личности српског средњег века. Они који пажљиво буду обсервирали ову изложбу упознаће  детаље живота родоначалника породице, Мусе и његове супруге Драганом, сестре кнеза Лазара Хребељановића.

Посебна пажња посвећена је синовима Мусе и Драгане, Стефану и Лазару који су војевали у Косовском боју уз раме са својим ујаком и, највероватније, обојица погинула током битке. На изложби је представљен и живот и рад трећег брата Мусића – Јована, који се одлучио за пут цркве и монаштва и постао митрополит топлички.

Публика има прилику да детаљније сазна о поседима породице Мусић, чувеним градом и жупом Брвеник (у околини Рашке), које су под занимљивим околностима добили у замену за своју ранију, још чувенију баштину град Звечан (замена је извршена са великим кнезом Војиславом Војиновићем 1363. године). По аутору је занимљиво да се у том документу који је „потврдио” ову размену по први пут у историјским документима помиње будући кнез Лазар. Поставка говори и о породичној задужбини Мусића, манастиру Нова Павлица, подигнутом непосредно поред преднемањићке цркве Стара Павлица.

Др Љубиша Васиљевић се за породицу Мусић заинтересовао још као студент прочитавши књигу о њиховој задужбини Новој Павлици. Сплет околности помогао му је да продуби истраживања о Мусићима јер иако рођени Чачанин нашао се у Крушевцу.

– Обратио са пажњу на Моравску Србију чији су Мусићи врло битни представници иако они као историјске личности и у свом ставрном животу наравно нису исти као када их замишљамо инспирисани народном епском поезијом. Са њима ме је спојио спој мита и легенде али и још нечега. Тога да је Моравска Србија, ма како да је ми стално доживљавамо као херојску у оквиру епопеје борбе против Турака, заправо био покушај да се Србија подигне на новим темељима, сматра аутор Васиљевић, напомињући да су ти „нови темељи” пре свега били базирани на економији, рударству и развоју трговине.

По њему то је потпуно нов поглед на ово доба на нашем подручју. Тражећи поређење са антиком Васиљевић воли да каже да је кнез Лазар хтео да створи српску Атину али је стицајем околности створио српску Спарту.

Истраживања је обављао на терену као и из литераттуре, а помогло му је што је Брвеник, баштина Мусића добро проучен и обрађен од стране његовог колеге др Дејана Булића са Историјског института, а Нова Павлица је била предмет проучавања др Бранислава Цветковића из јагодинског Завичајног музеја. Аутор др Љубиша Васиљевић са својом поставком обједионио је и неке своје аутентичне, нове закључке и потрудио се да на паноима изнесе што више историјских података о само Муси и његовим синовима Стефану, Јовану и Лазару.

Ова гостујућа изложба, била је у изложбеним просторима многих градова у Србији и Републици Српској.