Центар за научно-истраживачки рад САНУ и Универзитет у Крагујевцу у сарадњи са Факултетом за хотелијерство и туризам организовали су 29. марта у Амфитеатру Факултета ХиТ округли сто са темом „Економско-туристичка валоризација и правна заштита врњачких вила као чувара културног наслеђа Врњачке Бање“, у оквиру пројекта „Врњачке виле као чувари културног наслеђа – ReVillas“.

– Пројекат је намењен младима, учествује 10 чланова, пет истраживача и пет консултаната: проф. др Миљан Лековић, доц. др Данијела Пантовић, асистенти Наташа Ђорђевић, Маријана Сеочанац… Свесрдну подршку овом пројекту пружили су: проф. др Дарко Димитровски, Марко Петровић, виши научни саветник Географског института САНУ, доц. др Немања Пантић, доц. др Јованка Калаба, проф. др Марија Костић…

Циљеви округлог стола јесу да се размене искуства између представника јавних власти, између туристичких и културних посленика, између власника и управљача врњачких вила и да се подигне свест о значају културног наслеђа, како материјалног, тако и нематеријалног и да се укаже на значај и потенцијале које Врњачка Бања има, рекао је проф. др Андреј Мићовић, директор Центра за истраживање и образовање у туризму и руководилац пројекта „Врњачке виле као чувари културног наслеђа – ReVillas“, у уводном излагању.

Учеснике округлог стола поздравили су Ненад Манојловић, члан Општинског већа и проф. др Драго Цвијановић, декан Факултета ХиТ. О теми којом се бави више деценија „Резиденције и виле Врњачке Бање“ говорила је Јелена Боровић Димић. Она је изнела податак да је 1937. године Врњачка Бања имала 256 вила. У својој презентацији представила је неколико најпознатијих и најлепших бањских резиденција вила.

– Није свака вила ремек дело архитектонско па да га штитимо. Поред тога што је она архитектонска вредност и културно историјско здање, можда је она дело познатог архитекте, можда је важан власник, можда је важан занимљив догађај који се ту десио…

Правници су ти који морају да донесу регулативу за доношење правила и строго санкционисање свега што се дешава на терену, рекла је Јелена Боровић Димић.

Мајда Цибоша, историчарка уметности и културе говорила је о потенцијалима Врњачке Бање за културни туризам. Она је рекла да је мотивација културног туризма доживети културу на различите начине и да су бањске виле неискоришћени ресурс. Указала је на податак да је пораст интересовања за културни туризам, нарочито од 90-их година подстакао академску заједницу да му посвети више пажње, од економије, туризмологије, историје уметности, музеологије…

„Културни туризам као битан чинилац у креирању туристичког производа“ назив је ефектне презентације коју је одржала Ана Јечменица из Туристичке агенције „Баја Тоурс“ Београд. Она је говорила о мотивима културног туризма.

– Све мотиве који задовољавају културну туристичку потребу кретања називамо културним туристичким мотивима, за њих су најчешће везани атрибути естетског и знаменитог. Према пореклу, културни мотиви могу се поделити на следеће врсте: етносоцијални, уметнички, амбијетални, манифестациони и пејзажни мотиви. Врњачка Бања има да понуди свих пет културних туристичких мотива, рекла је Ана Јечменица и у наставку дала идеје, добре примере из праксе које Врњачка Бања може да искористи.