Акција „Срцем за Гоч“ проистекла из сарадње „Кола српских сестара“ и Јавног предузећа „Шуме Гоч“ полако прераста у традицију, а недеља уочи великог хришћанског празника Цвети, окупила је другу годину за редом малишане Предшколске установе „Радост“ са родитељима, чланове Удружења деце ометене у развоју и љубитеље природе на Гочу код репетитора са садницама у рукама.
– Жеља нам је да едукујемо децу да чувају и воле природу, да их изведемо из кућа и станова на ваздух и одвојимо од екрана мобилних телефона. Идеја нам је да сваки малишан прати своје дрвце како расте и зато смо сваком детету обезбедили по једну шишаркицу на које ће уписати своје име и привезати за садницу. Као успомену на ову акцију и лепо дружење добиће и срце са слоганом „Срцем за Гоч“. Надамо се да ћемо бити све масовнији из године у годину и да ћемо знати да чувамо драгоцену природу, поручила је Хилда Живковић, председница „Кола српских сестара“ Врњачка Бања.
Онима који су били у прилици да дођу са децом на Гоч како би наставили пошумљавање видиковца код релеја и засадили нових 300 садница Црног бора, колико је планирано за овај потес, нашли су се при руци радници предузећа „Шуме Гоч“ који су припремили терен за садњу и ископали рупе.
– Једногодишње биљке Црног бора набавили смо у Пироту. Ово је тежак, каменит терен, биљке трпе екстремно високе температуре лети и велики минус зими. Црни бор је отпоран на такве услове и показао се као најбоља врста која се прима на оваквим теренима. Иначе, „Шуме Гоч“ су акцију пошумљавања у овој години покренуле још почетком априла, а крајњи резултат биће нових засађених десет хектара на Љуктену, рекао нам је Ивица Лазаревић, директор ЈП „Шуме Гоч“.
Анкица Крљар, васпитачица у одељењу у Отроцима, на пошумљавање је стигла са троје од укупно петоро деце колико броји ова припремно-предшколска група. Иако живе окружени природом, није им било тешко да се одазову и овој акцији. Дошли су спремни за целодневни излет на Гочу, а са собом ће понети, како кажу, сјајне импресије.
Ива Попадић има осам и по година и ученик је Основне школе „Попински борци“. Искористила је прилику, каже, да дође са другарима из старог вртића да провери како су биљке које је засадила прошле године и да им дода нов комшилук јер јако воли природу.
– Били смо овде и прошле године. Сада смо дошли спремнији јер смо знали шта нас очекује па смо понели и земљу за цвеће да ставимо око самог корена јер је баш каменит терен, да помогнемо садници да се прими и мало воде да је залијемо. Морамо да похвалимо и организацију јер је узнапредовала у односу на први пут, а видимо и да су саднице веће, квалитетније, каже Милан Драшковић, Мињин тата.
Мињина породица припада реду оних који су љубитељи природе, оних који знају да шума значи живот и да свако стабло представља богатство. Организатори се надају да ће овакве акције допринети очувању Гоча и његовог богатства, али и да ће из њих стасати млади људи који умеју да цене праве вредности.