Полагањем венаца пред спомеником краљу Александру Ујединитељу и постављањем изложбе у Замку културе, 19. априла је обележена стогодишњица јерменске заједнице у Србији и Врњачкој Бањи.
Пред спомеником краљу Александру I Карађорђевићу Ујединитељу, венце су положиле делегације Јерменије, општине Врњачка Бања и Удружења Јермена у Врњачкој Бањи.
Изложбу фотографија, слика и скулптура под називом „Живот кроз фотографију“ отворио је амабасадор Републике Јерменије у Србији, његова екселенција др Ашот Ховакимијан.
–То је јединствен случај да су Јермени као избеглице дошли овде у Србију организовано захваљујући српском владару, краљу Александру и поред тога што је тада Србијa била у тешком положају, рекао је на одличном српском, амбасадор Републике Јерменије.
Већина њихових потомака и данас живи у Врњачкој Бањи и то је представљено кроз изложбу „Живот кроз фотографију“. Аутори поставке су Славица Давидовић, Јована Петковић Беланијан, дипл вајар примењеног вајарства и Реља Дер Богосијан, мастер примењени уметник вајарства.
Јермени и Срби су током свог постојања често страдали. Врњчани су их управо зато и прихватили и помогли да поново створе своје домове. У прошлом веку, два народа су се сродила суживотом али и склапањем бракова и рађањем деце, чувајући поред тога своје националне идентитете.
-Надам се да ће ова изложба допринети још већем пријатељству српског и јерменског народа, да још више сарађују, размењују и користе историјска искуства која ће им помоћи да убудуће лакше савладају тешка искушења, рекао је председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић на отварању изложбе у присуству бројних Врњчана и Јермена из Врњачке Бање и околних градова.
Да би присуствовао обележавању стоте годишњице Јермена у Врњачкој Бањи и да би се видео са својим сународницима, из Америке је дошао и деведесетогодишњи Саво Беланијан, због чега је и јерменски амбасадор изразио велико задовољство и поштовање.
Цео један век, два географски веома удаљена, али духовно блиска и пријатељска народа развијају чврсте међусобне везе, преплићући топониме, имена, традицију и много тога другог у Врњачкој Бањи.
Бежећи из ЦАРСТВА МРТВИХ пред турским погромом, 40 јерменских избеглица уз помоћ Посланства краља Александра првог Карађорђевића и рентијера Реље Белимарковића склопили су 15. фебруара 1922. уговор о закупу. Посебност уговора огледала се у коришћењу помоћних зграда на имању Бели Марковића за становање, а имања од Врњаца до Берановца за обезбеђивање хране (за себе и породицу БелиМарковић када борави у замку, док су вишкови продавани).
Сви избегли, стигли су из истог места Dort Yol, област Адане, сви су прешли Сиријску пустињу и сви су претрпели страховите губитке, сви су остали без већег дела породице, изгубивши више од двадесеторо деце.
Оно што је важно – нису се предали. Без обзира на позне године живота, сви су обновили своје породице, а по матичним књигама, рођено је 22 деце.
По изласку са имања Белимарковића, купили су шест имања у месту Руђинци и направили куће и још по једну кућу код „Пет храстова“ и код пијаце. Отварају и већи број продавница, обућарску радњу, кројачки салон, фризерај за даме и господу… Само се једна породица одселила педесетих година прошлог века.
