У јулу су завршена заштитна истраживања на локалитету Лађариште у Врњцима. На ископавању су радили археолози Славиша Перић (руководилац ископавања) и Ђурђа Обрадовић са Археолошког института у Београду, и сарадници: Весна Поповић, Александар Чворовић, Милош Милисављевић, Душан Станојковић, Игор Миленовић, Матеја Милошевић, Драгослав Стојановић и Владимир Црквењаков. Светлост дана угледали су остаци насеља из периода касног неолита који доприносе разумевању начина живота у прошлости у региону Западног Поморавља.

Почетком јула посетили смо локалитет и затекли тим археолога и физичке раднике који су марљиво радили.

– На терену смо истражили укупно 25 сонди. Циљ нам је био да видимо стратиграфију, да видимо да ли се овде живело у континуитету током касног неолита и колико дуго. За сад је утврђено да је тај културни слој релативно плитак и да се здравица јавља већ на 80 – 90 cm дубине на целом простору налазишта. Оно што је занимљиво, за сада је латенски материјал, односно млађе гвоздено доба примећено само на северном делу локалитета док је на остатку локалитета одмах од површинских налаза се јавља винчански материјал, односно касни неолитски материјал. Што се тиче самог насеља откривено је неколико објеката, али су врло лоше очувани јер на нашу несрећу овај локалитет је девастиран како градњом гасовода деведесетих година, тако и изградњом канализационих цеви за оближња домаћинства. То се заиста и приметило на одређеним деловима налазишта, слојеви су поремећени, а неки објекти су уништени.  На самом локалитету су узимани узорци за археоботаничке анализе како би се видело које су биљке узгајали и сакупљали током касног неолита и гвозденог доба, каже Ђурђа Обрадовић.

– Локалитет је у великој мери раскопан ранијим радовима што пољопривредним, што изградњом гасовода. Локалитет нам је испресецан и уздуж и попреко на више места, што је у великој мери уништило архитектонске остатке на локалитету. Ми смо успели да пронађемо само једну кућу чије комплетне габарите смо могли да зачистимо и њени габарити су 5m са 3m, док су све остале само делимично ухваћене, а остатак им је разрушен. Сам културни слој се јавља релативно плитко, на неких 45 cm дубине тако да је у великом делу изоравањем поремећен и уништен. У једној од пронађених кућа имамо делимично сачувану пећ, од покретног инвентара пронашли смо више посуда. У кући која је сачивана у целости нашли смо шест целих посуда. Једна од њих је цедиљка. Очувана цела и то није баш чест налаз. Пронашли смо доста посуда на стопи, од којих су два цела, што је реткост, сазнајемо од Весне Поповић.

Драган Ђуричић из Краљева радио је два месеца на локалитету Лађариште као физички радник. Копајући, он је пронашао велики број фигурина, ножића, сечива…

– Одушевим се кад пронађем нешто. Нисам се надао у животу да ћу то да радим. Фантастичан је осећај држати у рукама предмете старе седам хиљада година, каже Драган Ђуричић.

Милошу Милисављевићу, дипломираном археологу из Куршумлије, овај терен је прво искуство копања неолитског локалитета. Задовољан је јер је спознао да није исти неолит у литератури и на терену.

– Жао ми је што објекти нису очувани и нисам имао прилику да видим у потпуности како изгледа неолитска кућа током ископавања, али задовољан сам са налазима, великим бројем фигурина, сечива, жртвеника. Одушевљен сам са конкретним додиром са неолитом, са тим материјалом. То је један временски скок. У литератури када читате и учите о неолиту битно се разликује од искуственог доживљавања неолита. Из откривеног материјала сазнајемо понешто о људима који су ту живели, њихову културу и начин живљења, рекао нам је Милош Милисављевић.

Са локалитета одлазе задовољни налазима, уверени да ће музеј да остане богатији за стотинак нових вредних налаза који илуструју делић живота у Врњцима пре седам хиљада година. Проналасци су документовани. Материјал иде на обраду и касније ће бити депонован у музеј.