ЧУДЕСНА ПОЕЗИЈА ВАСКА ПОПЕ

Марина Ст. Јанковић

Изложбу „Феномен Васко Попа – стогодишњица рођења великог песника“ аутора Срђана Чеперковића свечано је отворио Живорад Недељковић, 28. јула у врњачкој Библиотеци.

Присутне је поздравио Дејан Лучић, директор Библиотеке. Потом се обратио Срђан Чеперковић.

– Као што знамо, Васко Попа је наш највећи песник, о томе говори светска рецепција. Наиме, Попа је до 2014. године преведен на 19 језика и њему су се дивили највећи књижевници двруге половине двадесетог века, од Теда Хјуза до Ворхеса. Ми смо се одлучили да прославимо јубилеј рођења Васка Попе и морам да кажем да смо ми прва библиотека у Србији која је поводом стогодишњице организовала изложбу. Надамо се да ће и друге културне установе следити наш пример. О Васку Попи ове године одржано је низ предавања, пре свега у Вршцу, његовом родном месту. Ту се додељује престижна књижевна награда „Васко Попа“ чији је један од лауреата и Живорад Недељковић, рекао је Чеперковић.

Изложба се састоји од песама Васка Попе објављених у периодици шездесетих и седамдесетих година у часопису „Поља“ и у часопису „Повеља“. Ту су и све његове књиге које је објавио и изабране песме, као и студије о Попином стваралаштву.

– Васко Попа један је од највећих светских песника свих времена. Сву моћ језика показао је у врло малом, сведеном опусу од осам књига песничких, где и број песама није велик, дакле, врло лапидарно срезано, а рекао је тако много. Што каже Михајло Пантић „ни мање речи ни више смисла и више суштине“. О Васку Попи све је речено, а у ствари ништа и није. То је тако изазовно и велико дело да ће се показати кад дођу млади истраживачи и научници и тумачи поезије да је то дело врло инспиративно и тек ће бити.

У песми „Час из песништва“ Васко Попа нам дочарава један наизглед обичан призор: наиме, на клупи у Градској башти у Вршцу, лирски јунак и његова, вероватно, девојка и будућа животна сапутница, седе, говоре о стиховима и љубе се. Колико обичан, толико је и тајновит податак да се клупа налази испод бронзаног попрсја песника Николаса Ленауа.  Све остало у песми није обично и нимало није једноставно, иако песников израз управо тежи једноставности и готово да је дат у разговорном тону.

Од Васка Попе тешко да можемо имати узоритијег учитеља из онога што се из песништва уопште научити да. Истина, маштовњак Попа није упутио ниједно писмо младом песнику; лекције о стиховима тек није држао. Уместо предавања и из живота и из песништва, заувек нам је предао сву своју чудесну поезију. За онога ко се у себи сретне са дамарањима поезије, спреман да им се безусловно преда, Попино завештање је непроцењив дар, рекао је приликом отварања Живорад Недељковић, један од најзначајнијих савремених српских песника.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ