СЕЋАЊЕ НА РИХАРДА ШВАРЦА, ЗАБОРАВЉЕНОГ СРПСКОГ КОМПОЗИТОРА
О српско јеврејским композиторима, страдалим у Холокаусту, у логорима Јасеновац и Старо сајмиште, говорила је 30. августа пред концерт пијанисткиња Јасмина Јанковић, 30. августа у концертно изложбеном простору Замка културе. У том наративу и самом концерту, она је посебну пажњу посветила српским композиторимаа јеврејског порекла, који су свој животни и радни век остварили у Србији, а трагично страдали у Холокаусту. Дела тих композитора су заједно са њиховом погибијом нестала и заборављена. Недавно откривен нотни материјал у Националном архиву Израела и заоставштини Јована Фрајта, представља основу пројекта, којим се одваја од заборава стваралаштво композитора. Поједина дела, које је Рихард Шварц писао у Бечу, по први пут су изведена из рукописа, што даје изузетну тежину у презентовању и дешифровању музичког нотног материјала приликом извођења.
О забораљеним композиторима Ладиславу Гринском и Рихарду Шварцу, проф. др Јасмина Јанковић објавила је компакт диск, а нека дела су премијерно изведена на овом концерту, поводом стогодишњице од настанка.
Како је и сама пред концерт рекла публици, реч је о њеном скромном доприносу сећању на два композитора који су били изузетно поштовани и имали блиставе каријере у Београду и Новом Саду, а налазили су се на челним позицијама у културама ова два града. Са њиховом смрћу, губи им се уметнички допринос, а готово да јенестала и цела њихова заоставштина.
Рихард Шварц био је композитор, диригент, педагог и музички писац, јеврејског порекла и представљао се као врсни представник позног бечког романтизма са елементима бечке модерне. На позив краља Александра, дошао је у Београд као учитељ деце краљевске породице и цео животни и стваралачки век везао за Београд и Нови сад. У Србији је његово стваралаштво наишло на знатно топлији пријем него у Хрватској.
Ладислав Грински био је композитор и пијаниста јеврејског порекла, а радни и животни век провео је у Београду. Његова музика је између два рата извођена у Југославији и Европи са симфонијским и џез оркестрима.
Проф. др Јасмина Јанковић, ауторка пројекта „Српска клавирска музика“ магистрирала је клавир на два факултета, на ФМУ у Београду у класи проф. Арбо Валдеме, као и на конзерваторијуму“Чајковски“ у Москви у класи проф. Димитрија Башкирова. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду на катедри за русистику са тезом „Руска пијанистичка школа: историја и традиција и стекла звање доктор књижевних наука.
Као стипендиста француске Владе, усавршава се у Паризу, на високом националном конзерваторијуму за музику у класи проф. Жака Рувијева, а на универзитету Сорбона на одсеку за музикологију. Одржала је 40 реситала у Паризу, од којих у седишту УНЕСКО-а 1996. и 2000. у Израелу 2012. године.
Од 2004. године интезивно се бавила истраживањем српске музичке баштине. Остварила је трајне снимке за Радио Београд низом тематских концерата. Ауторка је једанаест компакт дискова српске клавирске музике.
