АКАДЕМИК АЛЕКСАНДАР ДЕСПИЋ, ВРХУНСКИ НАУЧНИК
Србија је изнедрила завидан број изузетних научника. Академик проф. др Александар Деспић, физички хемичар (1927-2005) сврстава се међу најзначајнијим научницима у свету. „Бављење научним истраживањем је свакако било главно обележје мога живота“, рекао је својевремено проф. Деспић.
О врхунском интелектуалцу 24. августа у Замку културе предавање је одржала проф. др Весна Мишковић Станковић, физички хемичар, студент и сарадник проф. Деспића.
Деспић је рођен у Београду 1927. године, дипломирао је на Технолошком факултету Универзитета у Београду 1951. године (просечна оцена 9,80), а 1954. стекао је диплому и на Колеџу за науку и технологију у Лондону где је одбранио и докторску дисертацију.
Био је редовни професор на Технолошком факултету у Београду и научни саветник Института за електрохемију, као и један од оснивача и директор Музеја науке и технике у Београду. Деспић је постао редовни члан САНУ 1974. године, потпредседник те институције био је од 1981. до 1994, а председник од 1994. до 1998. године. Награђиван је Октобарском наградом Београда, Седмојулском наградом и Орденом рада са црвеном заставом.
У научне доприносе академика Деспића сврставају се: разматрања реакционих механизама (са академиком П. Тутунџићем), кинетика електрохемијских реакција (са академиком Д. Дражићем), електрохемијско таложење метала (са проф. К. Поповим), таложење метала на потенцијалима позитивнијим од равнотежног и електрокатализа ад-атомима метала различитих од подлоге (са академиком Р. Аџићем), електрохемијски извори енергије (са академиком Д. Дражићем), пренос масе у електрохемијским системима, електрохемија хлора и кисеоничних једињења хлора (са проф. М. Јакшићем).
– Сматрао је да му је дужност као председнику САНУ да упозори на најважније проблеме, а на „политичарима да из ових сагледавања извлаче поуку“, рекла је проф. др Весна Мишковић Станковић и цитирала Деспића: „Наука је стваралаштво. Она је непредвидива, пре свега. Једино правило које постоји, барем када је основна наука у питању, јесте да ако је друштвена клима боља вероватноћа успеха је већа.“
Проф. др Весна Мишковић Станковић, редовни је професор Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду. На ТМФ-у је дипломирала 1981. (са средњом оценом испита 9,85), магистрирала 1984. и докторирала 1990. Запослена је на Катедри за физичку хемију и електрохемију ТМФ у Београду. Била је гостујући професор на универзитетима у Италији, САД, Канади, Кини, Кореји.
Научна област проф. Весне Мишковић Станковић обухвата широку групу нових функционалних материјала, електрохемијских технологија за њихово добијање и примене у индустрији за заштиту метала од корозије и у медицини као биоматеријали за импланте.