ПИОНИР БИОМЕДИЦИНСКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА И РОБОТИКЕ У СРБИЈИ
Србија се поноси бриљантним научницима који су стекли светски реноме. Проф. др Дејан Поповић (1950 – 2021), електротехничар, посебан допринос остварио је у области биомедицинског инжењерства и роботике. Остаће упамћен по бритком уму, разборитости и даровитости. Био је поуздан ослонац и апсолутно је инспирисао колеге, истраживаче и студенте да досегну виши ниво у научном раду, као логичну реакцију на његову посвећеност науци. Изузетан, а скроман – најпоноснији је био што је извео 10 доктора наука и 30 магистраната и дао им смернице као ментор, за будућност.
О животном и научном путу академика Дејана Поповића, електротехничара, публици у Замку културе, 11. августа, говорио је проф. др Ненад Филиповић, редовни је професор на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу и ректор Универзитета у Крагујевцу. Проф. др Филиповић ангажован је у настави на предметима из области моделирања и симулације, биомеханике, биоинжењеринга, динамике флуида, биоинформатике и рачунарске графике, али и софтверског инжењерства и алгоритама и структуре података. Академика Поповића је познавао и сарађивао са њим двадесетак година.
Проф. др Поповић детињство је провео на 150 метара од ЕТФ. Математику и физику је обожавао. Парадокс је да медицину и биологију уопште није готивио, а радни век је провео развијајући методе у инжењерству са применом у медицини.
Дејан Поповић дипломирао је 1974, магистрирао је из Физике материјала (1977), и докторирао из области Биомедицинског инжењерства (1982) на Електротехничком факултету у Београду. Постао је доктор технологије на Универзитету Алборг у Данској 2003. године. Редовни члан САНУ био је од 2015. године, а 2019. изабран је за иностраног члана Словеначке академије знаности и уметности. Аутор је преко 500 радова, 11 уџбеника, 30 поглавља, 3 монографије… Држао је велики број курсева. Од његових инжењерских решења и доприноса издвајају се: Натколена протеза, Самоподешавајуће модуларне ортозе, Четвороканални стимулатор „Quadstim“, Bеоградски систем за хватање, „Actigrip“ систем за неурорехабилитацију, „Actitrode“ матрична површинска електрода, „Walkaraound“ систем за асистенцију ходања, „Stimbelt“ систем за третман бола у леђима и Систем за вишеканалну електричну стимулацију.
Радио је до последњих дана са великим ентузијазмом и привукао велики број младих људи који су наставили његов пут.
