Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности, и Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Универзитета у Крагујевцу, одржали су 21. фебруара промоцију монографске студије „Туристичка валоризација и правна заштита културно-историјских вила Врњачке Бање“ у просторијама Замка културе у Врњачкој Бањи.  У изради монографије учествовали су млади научници и истраживачи са Факултета за хотелијерство и туризам: истраживач сарадник Маријана Сеочанац, асистент Наташа Ђорђевић, доц. др Данијела Пантовић и проф. др Андреј Мићовић.

Уводну реч имао је академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ, а на промоцији су говорили и  проф. др Драго Цвијановић, декан Факултета за хотелијерство и туризам, проф. др Биљана Петровић, проректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Андреј Мићовић, коаутор, проф. др Лела Ристић, рецензент са Економског факултета у Крагујевцу и Саша Миленковић, директор установе Културни центар Врњачка Бања.

Академик и управник Центра, Милош Ђуран, захвалио се руководству Факултета за хотелијерство и туризам на подршци у реализацији овог пројекта, упутио је честитке руководиоцу и сарадницима пројекта за успешну реализацију и захвалио се посетиоцима који су својим присуством дали значај промоцији монографске студије.

– Центар за научноистраживачки рад САНУ  је посебно поносан на пројекте за младе научнике и уметнике који је покренут пре две године. На првом конкурсу који је био расписан 2021. године, најбоље оцењени пројекат је био пројекат Факултета за хотелијерство и туризам из области друштвено-хуманистичких наука под називом „Врњачке виле као чувари културног наслеђа“. Књига представља приказ грађевина различитих архитектура које су настале у различитим временским и културним епохама, и говори о културно историјској вредности која може имати значај за мапирање Врњачке Бање као туристичке дестинације како на националном, тако и на међународном нивоу, истакао је Ђуран.

Декан Факултета за хотелијерство и туризам, проф. др Драго Цвијановић, истакао је да му је изузетно драго што је тим младих научника и истраживача препознао шансу за пројекат заштите и очувања врњачких вила, и да ова монографска студија може бити од огромне користи руководству општине Врњачка Бања за неки будући развој туризма, како би се променила не само структура туриста, већ и дисперзија туристичких производа који могу бити засновани на понуди у прелепим вилама.

Овај пројекат је од вишеструког значаја зато што доприноси подизању свести о значају културно-историјског наслеђа на локалном, националном и међународном плану и потреби њихове правне заштите. Такође, омогућава да се кроз економско-туристичко вредновање врњачких вила прикаже шанса за њихову комерцијализацију у туристичке сврхе, креирају нови туристички производи и прошири понуда културног туризма у Врњачкој Бањи.

Директор установе Културни центар Саша Миленковић, изразио је задовољство што је некадашња „Вила Белимарковић“ изабрана  за промоцију монографије, имајући у виду да је са овим објектом који датира са краја 19. века, започео и развој осталих вила у Врњачкој Бањи.

Коаутор монографије, проф. др Андреј Мићовић истакао је да су културно историјске виле свој процват доживеле са краја 19. и почетком 20. века, и у том периоду је изграђено преко 300 вила које су коришћене како у резиденцијалне сврхе, тако и у угоститељске и комерцијалне сврхе, пружање пансионских услуга туристима и посетиоцима.

– Виле су углавном грађене од стране имућних породица тог времена и вила која је на корицама монографске студије је првобитно имала назив „Вила Арновљевић“, и како је временом мењала власнике, тако је мењала и свој назив, преко „Виле Сан“ до садашњег назива „Вила Емилија“. Одлука да ова вила краси корице монографске студије донета је због тога што је она најбољи пример како се може не само заштитити и очувати, већ и комерцијализовати културно наслеђе у туристичке сврхе, рекао је Мићовић.

Податак да од 256 вила колико је постојало у Врњачкој Бањи 1937. године, до садашњих стотинак вила од којих нису све у функционалном стању је веома забрињавајући, и уколико се нешто не предузме на очувању, заштити и комерцијализацији тих вила, још доста њих биће девастирано и руинирано.

– Правни оквир заштите и очувања културног наслеђа је у складу са важећим правилима усвојеним на нивоу ЕУ, међутим реално стање није у складу са нормативним оквиром. То говори да и најбољи правни оквир није довољан да би се заштитило и очувало културно наслеђе, већ је потребна и ефикасна примена правила и потребна је изграђена свест о значају културног наслеђа за развој идентитета једног народа, додао је Мићовић.

На једном месту су дате мере и предлози за решавање проблема са којима се суочавају врњачке виле као најбогатије културно наслеђе на територији општине. Имајући у виду да културни туризам привлачи посебну категорију високо платежних туриста, активирање вила и њихово стављање у функцију могло би се искористити за различите садржаје поред културних, као што је угоститељство и различите културне вечери, што свакако привлачи пажњу таквих туриста којима није на првом месту луксуз већ боравак у вилама где могу доста тога да науче о неким прошлим временима.

Према речима проф. др Леле Ристић, рецензента, и редовног професор Економског факултета у Крагујевцу,  Врњачка Бања је бисер Србије, а виле су бисер Врњачке Бање, стога монографска студија истиче важне аспекте културног наслеђа, идентификује врњачке виле и трагове културног туризма и уз све то пружа правну заштиту развоја културног туризма.

– Монографска студија има вишеструки допринос, прилагођена је и теорији и пракси.  У теоретском смислу  односи се на то што је настала оквиру у пројекта где је научноистраживачки рад веома видљив, и где резултати и закључци истраживања јако подстичу за даљи истраживачки рад. У практичном смислу, мотивише људе из туристичког сектора да више обрате пажњу на културно историјско наслеђе и да увећају улагања, инвестиције и субвенције, закључила је Лела Ристић.

Економски значај културног туризма огледа се кроз финансијску подршку очувању, ревитализацији и промоцији културних добара. Управо зато је културни туризам један од главних покретача развоја. Социјални утицај културног туризма је материјалан, али он има и нематеријалне ефекте, као што је развој свести и брига о културном наслеђу, сопственим културним вредностима и креирању културног идентитета. Културне атракције, које су привлачне за локално становништво су исто тако привлачне и за туристе. Зато, како би Врњачка Бања искористила развој културног туризма као своју велику друштвену и економску шансу и поставила своју туристичку понуду на место које својим богатим културним наслеђем и заслужује, неопходно је подићи свест и ниво укључености локалне заједнице, поставити циљеве, планирати развој пратеће инфраструктуре, као и израдити стратешке, оперативне и финансијске планове.