У малој сали Хотела „Цептер“ одржано је књижевно вече. Петар Пеца Поповић промовисао је своје књиге: „Пролећа у Топчидеру“, „Трагови у бескрају“ и „Чувар бувље пијаце“. Пецу је представио редовни професор Универзитета у Новом Саду Милан Никодијевић. Музички гост била је Маја Маринковић. Поповић је жива енциклопедија рокенрола, ерудита, који је читав живот посветио уметности, а превасходно музици, драгоцени хроничар људи и догађаја, који су обележили нашу историју.
– Петар Поповић један је од најбољих, најпознатијих и свакако најпопуларнијих познавалаца рокенрола у старој великој Југославији и његов промотер у херојским временима када је био доступан само повлашћенима, ентузијастима и залуђеницима, временима када је сматран готово антидржавном работом. Био је пријатељ и саветодавац рокера са ових простора, директно заслужан за многе богате каријере, рекао је Никодијевић, модератор књижевне вечери.
Петар је рођен 1949. године у Београду. Био је уредник часописа Џубокс и Рок 82. Писао је за Политику, Политикин забавник, Блиц, Спортски журнал и многе друге часописе. Радио је за Радио Београд и Радио 101. Као новинар и уредник дао је велики допринос на афирмацији забавне музике и рок музике. Помогао многим музичарима на почетку каријере: Здравку Чолићу, Бијелом дугмету, групи Азра, Рибљој чорби, Бајаги и инструкторима, Последњој игри лептира и многим другим.
По идеји Пецe Поповића, 28. августа 1977. године, одржан је бесплатан концерт Бијелог дугмета код београдске Хајдучке чесме. То је један од концерата са највише посетилаца у бившој Југославији. Добитник је Награде „Стефан Првовенчани“ 2015.
У књизи „Трагови у бескрају“ Поповић се фасцинирано, са пијететом и страшћу осврће на маркантне личности рокенрола, на оне искричаве појаве које су оставиле дубок траг у популарној култури. Говори о Џоу Кокеру, Грему Парсонсу, Питу Сигеру, Скоту Вокеру, али и о Даворину Поповићу, Маргити Стефановић, Лази Ристовском, Ипету Ивандићу, Арсену Дедићу, Зорану Модлију. Књига „Пролећа у Точидеру“ представља избор од 59 текстова насталих на основу вишеденецијског праћења, описивања, тумачења и коментарисања историјских и савремених слика, личности и прилика из живота главног града. Најновија књига Петра Пеце Поповића „Чувар бувље пијаце“ је збирка колумни из различитих времена о различитим темама, које је писао, а које скупа представља са поднасловом „О свему и свачему“. Своје место у овој књизи нашли су чувени тамбураш Јаника Балаж, клавијатуриста Џо Завинул и Рајко Митић, легендарни фудбалер Црвене звезде, по којем и стадион носи име…
– Ја покушавам на промоцијама ових књига да причамо о стварима које су биле важне у нашем животу. О стварима које не смеју да се забораве. О некаквим вредностима које смо заступали бавећи се овим стварима. Знате, ја верујем да у уметности често има више духовности него у религији. Али, тешко је то свуда објаснити и потврдити. Али, ја верујем у библијске вредности, а ми живимо у времену велике инверзије. Што су биле библијске врлине, то су данас библијски грехови, а што су били библијски грехови, то су данашње врлине. Ја покушавам да кажем да у свету велике равнотеже колико има зла, толико има и доброте. Верујем да ниједно зло не може превладати доброту људи. Ја сам зато путовао по свим овим градовима, да их подсетим на обавезу наше младости, да смо блесави били шездесетих и веровали да можемо променити са том музиком, са нашим убеђењима, свет. Свет не можемо променити, али се не смемо одрећи тога што смо научили кроз ту музику. Не смемо се одрећи људи које смо упознали кроз ту музику, градова које смо заволели кроз ту музику и пријатељстава због којих смо ми добри. Знате, уметност је исправљала несавршеност моје генерације…
На бувљацима не може баш ни све да се прода. Има ствари којих се не можете одрећи и које не можете продати зато што имају нематеријалну вредност. На бувљацима се увек продају ствари које се не бацају. И човеку који продаје на бувљаку на лицу видите да се одваја од нечега што му је драго, одваја се од неке боље прошлости. Кад то мора да прода, онда је то страховито тешко. Књигу сам тако назвао, зато што сам се и ја сваким писањем одвојио од нечега до чега ми је стало. Мислио сам да о неким стварима никада не треба писати, али како имате биологију као највећег противника, онда себи кажете – ако сад не одвојите то нешто из свог срца, ко зна да ли ћете уопште имати прилику. Та непостојећа функција „чувар бувље пијаце“ је феноменална. У животу сам радио све и свашта, и кад погледам где сам све био, кога сам све упознао, шта сам чуо, то јесте привилегија. Кад некоме кажете да сте упознали свих пет Звездиних звезда, да знам четири последња патријарха, седам директора „Политике“, знам и разне гангстере и разне фине људе по свету, знам и најбоље докторе на свету. То ми је овај посао омогућио. Ја сам због музике путовао по свету и због мог срца сам путовао по свету, рекао је Пеца Поповић.
Пеца је ове вечери својим поштоваоцима открио делић једне огромне бувље пијаце идеја и различитих врста љубави. То га квалификује да може да буде чувар драгоцене бувље пијаце и у име свих нас.
